Penzionisani britanski državni službenik Derek Riči (63) suočava se sa prinudnim povraćajem 28.640 evra preplaćenih penzijskih davanja, koja je primao u prethodnih 11 godina na osnovu pogrešnog obračuna iz 2014. godine, saopštile su nadležne službe. U pismu upućenom Ričiju, službe su se u martu izvinile „zbog eventualnih neprijatnosti“ i obavestile ga da može da vrati novac putem bankovnog transfera ili u ratama, piše danas „Gardijan“.
Riči je odmah zatražio objašnjenje, koje, kako navodi, nije dobio. Tri meseca nakon toga, Ričiju je zaprećeno tužbom ukoliko ne počne sa povraćajem. „Tokom poslednjih 11 godina donosio sam odluke i planove na osnovu brojki koje su mi date, a greška će mi prouzrokovati značajne teškoće“, rekao je Riči, kome su nakon greške prepisani lekovi za depresiju i anksioznost. Planirao je da se potpuno penzioniše 2027. godine, ali će, kako je naveo, morati da se vrati na posao kako bi otplatio dug.
Riči je jedan od stotina penzionera pogođenih administrativnim greškama u okviru šeme kojom upravlja „MyCSP“, koji je 2019. priznao da pokušava da povrati nekoliko miliona evra od više od 2.000 penzionera. Greške su otkrivene tokom revizije, ali Ričijeve preplate nisu inicijalno uočene, već su se postepeno povećavale sa oko 230 evra godišnje na 4.500 evra.
U oktobru je parlamentarni odbor kritikovao upravljanje penzijskim šemama i predložio da se sistem vrati pod direktnu kontrolu državnih službi. Trenutno je šema prešla u ruke kompanije „Capita“, koja obećava modernizaciju i poboljšanje usluge penzionerima.
Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost među penzionerima, koji se plaše da bi mogli biti pogođeni sličnim greškama. Ričijev slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na to koliko je važno imati transparentan i efikasan sistem upravljanja penzijama. Pored emotivnih i finansijskih posledica, ovakvi problemi mogu dovesti i do gubitka poverenja u državne institucije.
Penzioneri, posebno oni koji se oslanjaju na fiksne prihode, vrlo su ranjivi na ovakve situacije. Ričijeva borba da vrati novac koji je pogrešno primio predstavlja dodatni teret, jer se suočava sa mentalnim i emocionalnim posledicama koje su nastale zbog greške koja nije bila njegova krivica. U trenutku kada je trebalo da uživa u penziji, on se suočava sa stresom i nesigurnošću.
Ova situacija postavlja pitanje o sposobnosti vlasti da pravilno upravlja sistemima koji se tiču života i dobrobiti građana. Kritike na račun uprave penzijskih šema ukazuju na potrebu za reformama i boljim nadzorom. Mnogi penzioneri su zabrinuti zbog budućnosti svojih penzija, posebno u svetlu sve većih troškova života i inflacije.
Uprkos ovim izazovima, Riči i drugi penzioneri nastavljaju da se bore za svoja prava i zahtevaju jasniju komunikaciju od strane državnih službi. Pitanje povrata novca koje su pogrešno primili postavlja i moralno pitanje o odgovornosti institucija koje su napravile greške. Penzioneri bi trebali biti zaštićeni od grešaka koje nisu njihova krivica, a vlasti bi trebale da preuzmu odgovornost za svoje postupke.
Kako se situacija razvija, Riči i drugi pogođeni penzioneri nadaju se da će njihovi glasovi biti saslušani i da će se uložiti napori kako bi se sprečili slični slučajevi u budućnosti. U međuvremenu, oni se suočavaju sa izazovima koje donosi ova neočekivana i teška situacija, sa nadom da će pravda biti zadovoljena i da će se sistem poboljšati za generacije koje dolaze.
