Brisel – Evropska komisija razmatra mogućnost korišćenja dodatnih 25 milijardi evra ruske državne imovine koja je zamrznuta na privatnim bankarskim računima širom Evropske unije. Ova suma se dodaje prethodno već iskorišćenim 140 milijardi evra, a sve u cilju finansiranja velikog zajma Ukrajini, prema dokumentu koji je dostavljen prestonicama EU, a u koji je briselski Politiko imao uvid.
Inicijativa za zajam, koja je usmerena ka reparacijama Ukrajini, mogla bi se proširiti na ovu dodatnu imovinu, međutim pravna procena o izvodljivosti ovog poteza još uvek nije završena. U dokumentu se naglašava da bi trebalo razmotriti mogućnost proširenja inicijative za zajam za reparacije na drugu imobilizovanu imovinu unutar EU. Ovaj predlog bi mogao biti tema diskusije na nadolazećem sastanku ambasadora EU, koji će se održati danas.
Korišćenje zamrznutih sredstava kao načina za finansiranje pomoći Ukrajini dolazi usred složenih geopolitičkih okolnosti i rastućih potreba za finansijskom podrškom ukrajinskoj vladi, koja se suočava sa ozbiljnim izazovima usled sukoba sa Rusijom. Očekuje se da će ovaj predlog izazvati različite reakcije među članicama EU, s obzirom na to da se radi o imovini koja pripada drugoj zemlji, te će biti potrebno obezbediti pravnu osnovu za takvu odluku.
U poslednjim mesecima, EU je već obezbedila značajnu pomoć Ukrajini, uključujući vojnu i humanitarnu pomoć, ali se čini da je potrebna dodatna finansijska podrška kako bi se stabilizovala ekonomija zemlje. Inicijative za korišćenje zamrznutih sredstava mogle bi pružiti dodatni izvor finansiranja u ovim teškim vremenima.
Osim toga, pitanje reparacija i odgovornosti za ratne zločine postaje sve važnije u međunarodnoj areni, a korišćenje imovine zamrznute zbog kršenja međunarodnog prava može postaviti presedan u budućim sukobima. EU se suočava s izazovima u pogledu jedinstva i usklađenosti svojih članica kada su u pitanju ovakve odluke, posebno kada su u pitanju zemlje koje su tradicionalno imale bliske odnose s Rusijom.
Očekuje se da će sledeći sastanak ambasadora EU biti ključan za dalju strategiju u vezi s ovom temom. Razgovori će verovatno obuhvatiti i pravne aspekte korišćenja zamrznutih sredstava, kao i moguće posledice takvih odluka na odnose EU sa Rusijom i na stabilnost regiona.
Pored toga, pitanja ljudskih prava i humanitarne situacije u Ukrajini nastavljaju da budu u fokusu međunarodne zajednice. Mnogi analitičari smatraju da bi obezbeđivanje dodatnih sredstava moglo pomoći u smanjenju humanitarne krize koja se pogoršava zbog rata, dok se istovremeno postavlja pitanje kako će se ovo odraziti na dugoročne odnose između EU i Rusije.
U zaključku, Evropska komisija se suočava s izazovom kako da pronađe ravnotežu između pružanja hitne pomoći Ukrajini i poštovanja međunarodnog prava. Ovaj dokument predstavlja samo jedan od mnogih koraka koje EU može preduzeti u borbi za stabilnost i sigurnost u regionu, ali će konačna odluka zavisiti od konsenzusa među članicama EU i njihovih stavova prema Rusiji. Očekuje se da će dalji razgovori i pravne analize uticati na to kako će se ova situacija razvijati u narednim mesecima.
