U vremenu brzine i masovne proizvodnje, neki zanati opstaju zahvaljujući posvećenosti i strpljenju. Kazandžijski zanat je jedan od njih, a braća Radovanović, Predrag i Nenad, su pravi predstavnici ove umetnosti. Njihova radionica nije samo mesto gde se proizvode kazani, već i prostor u kojem se vreme meri iskustvom i tradicijom.
Predrag i Nenad su nekada bili vrhunski atletičari, ali su se odlučili za zanat koji se ne može naučiti brzo. U valjevskom kraju, pod šljivama, ova porodica nastavlja tradiciju koja se ne predaje lako. Njihov rad zahteva milijune preciznih udaraca čekićem, a svaki kazan nosi tragove posvećenosti. Izrada velikog kazana za pečenje rakije zahteva čak do 6.000 udaraca, što govori o težini i sporosti ovog zanata.
Otac Ranisav je uveo braću u zanat, počevši sa osnovnim tehnikama obrade bakra. Kako su godine prolazile, usavršili su svoje veštine. Nenad ističe da su, zahvaljujući sportu, razvili upornost koja im je pomogla u fizičkom radu u radionici. Pored kazandžijskih poslova, radili su i sezonske poslove, što je dodatno oblikovalo njihov radni duh.
Nenad je prvobitno želeo da upiše Fakultet fizičke kulture, ali je odlučio da ostane sa bratom u radionici. Njihov zanat je gotovo izumro, ali oni su uspeli da opstanu uz prilagođavanje savremenim okolnostima, ne menjajući suštinu svog rada. Kvalitet kazana je ključan, a oni se trude da zadrže visoke standarde. Koriste samo kvalitetan bakar iz Valjaonice bakra Sevojno i daju garanciju od 40 godina na bakarne delove.
Asortiman kazana se menjao tokom godina. Dok su ranije pravili male suvenirske kazane, danas se fokusiraju na veće modele, kapaciteta od 80 do 350 litara. Cena bakra se značajno povećala, što direktno utiče na poslovanje, ali su njihovi kupci prepoznali kvalitet i rado naručuju njihove proizvode.
Jedan od ključnih trenutaka za njihovo poslovanje bilo je dobijanje bespovratnih sredstava od Ministarstva privrede, koja su im omogućila da unaprede svoju proizvodnju. Radovanovići su takođe među prvima shvatili značaj prisustva na internetu. Njihova prisutnost na društvenim mrežama kao što su Facebook i Instagram pomaže im da se povežu s kupcima i šire svoj rad.
Njihovi kazani su pronašli put do manastira, što je dodatno povećalo njihovu prepoznatljivost. Ponosni su što njihovi proizvodi mogu biti deo tradicionalnih običaja i svetinja.
Uprkos izazovima, braća Radovanović ne teže masovnoj proizvodnji. Njihova filozofija je usmerena na očuvanje kvaliteta i uživanje u radu. Svake nedelje proizvode samo dva kazana, a radno vreme im je od osam do osam, sa nedeljom rezervisanom za isporuku.
Njihova posvećenost zanatu i strpljenje donose rezultate. Svaki zanat zahteva trud i vreme, ali uz pravu posvećenost, plodovi rada dolaze sami. Radovanovići su pravi primer kako tradicija može opstati i u modernom svetu, bez gubitka identiteta i kvaliteta.
