Republika Srpska se suočava sa brojnim izazovima u očuvanju svoje međunarodno verifikovane autonomije, a profesor ustavnog prava Siniša Karan istakao je važnost stručne, političke i nacionalne borbe za zaštitu tih prava. Na nedavnom skupu „Oktobarski pravnički dani“ u Tesliću, Karan je upozorio da se pod krinkom demokratizacije pokušava uspostaviti okvir za ustavne promene u Bosni i Hercegovini (BiH), što bi moglo dovesti do unitarizacije zemlje.
Karan je naglasio da institucije, akademska zajednica i društvo u celini imaju odgovornost da brane dogovoreni ustavni poredak u BiH. Posebno je naglasio potrebu da se odupremo narativu političkog Sarajeva, koje često sve što je srpsko označava kao destruktivno. U tom kontekstu, profesor Karan je istakao da Republika Srpska ne sme izgubiti svoju autonomiju, koja je međunarodno priznata.
Ustavni poredak BiH, prema njegovim rečima, temelji se na Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH, koji je deo Aneksa četiri ovog sporazuma, kao i na Ustavu Republike Srpske. Karan je ukazao na trenutne političke tenzije i nestabilnosti, naglašavajući da se suočavamo sa vremenima kada su oskrnavljena međunarodna prava, a pravila koja su nametnuta od strane dela međunarodne zajednice često su u suprotnosti sa onim što je dogovoreno.
Jedan od ključnih trenutaka u Karanovom obraćanju bio je njegov apel za jedinstvo među svim akterima u Republici Srpskoj. On je istakao da je važno da postoji sinergija u stvaranju energičnog i doslednog mišljenja o tome šta treba učiniti kako bi se očuvala autonomija i ustavna prava. Karan je dodao da se Republika Srpska nalazi pod „okupacijom neizabranog stranca“, aludirajući na pojedine predstavnike zapadnih ambasada, kao i na institucije koje su vanustavne i koje deluju protiv interesa BiH kao zajednice.
Profesor Karan je ukazao da ovi faktori, uključujući vanustavni Sud i Tužilaštvo BiH, kao i Ustavni sud BiH, sistematski razgrađuju Dejtonski mirovni sporazum, koji je rezultat dogovora tri naroda u BiH. Ove institucije, prema njegovom mišljenju, su odvojene od suštine BiH kao države zajednice i ne deluju u interesu svih njenih naroda.
U svetlu ovih izazova, Karan je pozvao na aktivnije angažovanje svih građana Republike Srpske i njihovih predstavnika, kako bi se osiguralo da se glas Republike Srpske čuje na nivou BiH i međunarodnoj sceni. On je naglasio da je očuvanje autonomije od suštinskog značaja za budućnost Srpske i njenih građana.
Osim toga, Karan je istakao i potrebu za jačanjem institucija unutar Republike Srpske, kako bi se obezbedila efikasnija zaštita ustavnih prava i autonomije. U tom smislu, on je pozvao na veće povezivanje između akademske zajednice, pravnika i političkih lidera, kako bi se zajednički radilo na očuvanju i unapređenju ustavnog poretka.
Na kraju, profesor Karan je izrazio nadu da će se situacija u BiH stabilizovati i da će međunarodna zajednica početi da poštuje dogovorene principe iz Dejtonskog sporazuma. On je naglasio da je važno da svi učesnici u političkom životu BiH razumeju značaj očuvanja mira i stabilnosti, kao i potrebu za dijalogom i saradnjom među narodima.
Ovo obraćanje Siniše Karana predstavlja važan trenutak u diskusiji o budućnosti Republike Srpske i njenoj ulozi unutar BiH, kao i o izazovima sa kojima se suočava u savremenom političkom kontekstu.
