Ova godina u poljoprivredi Srbije obeležena je izvanrednim prinosima voćnih kultura, koji se prepoznaju kao „odlično prvo poluvreme i obećavajuće drugo“. Iako se ne očekuje rekordna godina, procenjuje se da bi ukupni prinos voća mogao da premaši milion i po tona. Vremenske prilike su bile povoljne za voćare, ali su prekomerni prinosi doveli do izazova za velike proizvođače koji se bore da povrate svoje uložene novce. S druge strane, država može računati na značajne prihode od izvoza, a to će pozitivno uticati na bruto domaći proizvod.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, rod kajsija je izuzetno dobar, a očekuje se da će proizvodnja dostići skoro 50.000 tona. Takođe, najavljuje se obaranje rekorda u proizvodnji šljiva, dok su trešnje i višnje takođe imale dobar rod. Jabuke i kruške tek će pokazati svoj potencijal. Ova godina je svakako osveženje za voćare.
Prostran naglašava da su velike glavobolje prisutne kako kada nema roda, tako i kada ga ima previše. Tržišne cene voća su pod uticajem globalnih berzanskih kretanja, što stvara nezadovoljstvo među proizvođačima. U neoliberalnim uslovima, država pokušava da amortizuje nezadovoljstvo kroz subvencije, ali se veruje da će vrednost poljoprivrede imati pozitivan uticaj na bruto domaći proizvod, što će smanjiti potrebu za uvozom.
Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, smatra da višak voća neće propasti jer se većina koristi u prehrambenoj industriji za pravljenje rakije, vina, sokova i džemova. Otkupne cene za plodove koji idu u industriju su 40 dinara po kilogramu, dok su za svežu potrošnju 60 dinara. U čačanskom kraju trenutno se odvija berba kajsija.
Domaćice će iskoristiti povoljne cene na pijacama da se opskrbe za pripremu slatka ili džema, dok se cene tegli džema u marketima kreću od 236 do 680 dinara. Jevremović takođe naglašava da će prihod od izvoza biti značajan, ali se postavlja pitanje kada će početi izvoz smrznutog voća, s obzirom na to da su cene otkupa snižene više nego očekivano. Proizvođači su zabrinuti zbog mogućih gubitaka, posebno oni sa manjim parcelama koji su zadovoljni trenutnim stanjem.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Nenad Magazin, očekuje da će ova godina biti jedna od najrodnijih u protekloj deceniji, a naglašava da bi prinos mogao premašiti prvobitne prognoze. Iako se očekuje rekordna proizvodnja šljiva, niže cene zbog otežanog izvoza mogu uticati na konačni prihod.
S obzirom na to da su sve žitarice koje su jesenas posejane dale dobar rod, proizvođači su odlučili da nastave setvu. Pšenica, raž, ovas i ječam su dobro uspevali, a Prostran ističe da rekordan rod obezbeđuje prehrambenu sigurnost za proizvodnju hleba. Ratarske kulture poput kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta takođe izgledaju izvanredno.
Dragan Jovanović iz Aranđelovca, koji ima hektar pod višnjama, izveštava da je ove godine višnja prerodila. Ipak, zbog niskih otkupnih cena odlučio je da zamrzne plodove i proda ih u pakovanjima po 10 kilograma. Otkup prve klase višanja košta 80 dinara po kilogramu, dok se druga klasa, koja je sitnija, kupuje za 35 do 40 dinara.
Uprkos optimizmu u pogledu roda, svi su svesni da opasnost od nepogoda i suše uvek vreba. Proizvođači se nadaju da će ova godina biti bolja od prethodnih, ali se preporučuje oprez do početka septembra kada će se moći doneti konačne ocene o prinosima.
