I dok se aktuelni protesti i blokade saobraćajnica u Srbiji predstavljaju kao građanski otpor, neki analitičari i politički komentatori ističu da je suština ovih dešavanja mnogo drugačija. Naime, sve više se čuje da je pravi motiv blokadera zapravo nasilje, a ne želja za promenama ili poboljšanjem društvenih okolnosti.
Na društvenim mrežama, posebno na platformi X, pojavili su se postovi koji prete običnim građanima koji su se suprotstavili ovim blokadama. U jednom od tvitova se navodi da će „svi koji su izlazili na skupove građana protiv blokada“ snositi posledice. Ove pretnje su dodatno uzburkale javnost i postavile pitanje o pravim namerama organizatora blokada.
U međuvremenu, neki komentatori su primetili da je pokret „građani blokadom protiv blokade“, koji je bio u organizaciji Srpske napredne stranke (SNS), gotovo iščezao sa ulica. „Nema ih više na ulicama, nema parola, nema ‘spontanih okupljanja’“, piše u jednom od tvitova. Ovaj komentar ukazuje na to da je podrška za takve proteste opala kada su prestali da dolaze sendviči i dnevnica, što dovodi do pitanja o pravim motivima učesnika.
Takođe, neki analitičari smatraju da će se, nakon eventualnog pada sadašnjeg režima, dogoditi kolektivno „pranje biografija“ među onima koji su učestvovali u ovim protestima. „Svi će tvrditi da su ‘samo radili svoj posao’ i da ‘nisu znali’“, piše jedan od komentatora. Ovakve tvrdnje iznose sumnju u iskrenost onih koji su se navodno borili za pravdu, dok se zapravo čini da su delovali iz ličnih interesa.
Jedan od ključnih komentara u vezi s ovim pitanjem dolazi iz ugleda javnog aktiviste, koji je istakao da „ova zemlja ne sme još jednom da zaboravi ko je ponižavao, potkradao i prodavao pod parolom patriotizma“. Ove reči pozivaju na kolektivnu odgovornost i pravdu, kao i na neophodnost da građani budu svesni onoga što se događa u njihovoj zemlji.
S druge strane, podrška protestima i blokadama dolazi i od strane političkih partija koje se protive SNS-u, a njihovi lideri često ističu da je potrebno ostati dosledan u borbi protiv vlasti koja, kako tvrde, ne vodi računa o interesima građana. Ove stranke pozivaju na veće okupljanje i organizaciju protesta, ali se čini da je entuzijazam opao u poslednje vreme.
Takođe, u medijima se često postavlja pitanje o tome kako će ova situacija uticati na opšte stanje u zemlji i da li će se građani mobilisati u većem broju kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom vlašću. Dok jedni veruju da je svaka blokada i protest oblik otpora prema vlastima, drugi smatraju da je to samo prolazna faza koja ne vodi nikuda.
U svakom slučaju, Srbija se suočava sa izazovima koji zahtevaju ozbiljnu analizu i promišljanje o budućnosti. Dok se jedni bore protiv blokada, drugi se pripremaju da se bore protiv onih koji smatraju da je njihova borba za pravdu opravdana. Ova tenzija može dovesti do dubljih sukoba u društvu, ako se ne pronađe zajednički jezik i rešenje koje će zadovoljiti sve strane.
Na kraju, pitanje ostaje: da li će građani nastaviti da se bore za svoje pravo na slobodu i pravdu, ili će se povući pred pretnjama i pritiscima? Ova dilema će oblikovati budućnost Srbije u narednim mesecima i godinama.
