Eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom dovela je do haosa u turističkoj industriji na Bliskom istoku i u Zalivu. Očekuje se da će posledice po ovaj sektor biti akutne i dugoročne. U svetlu ovih dešavanja, vlade širom sveta izdale su upozorenja svojim građanima da izbegavaju putovanja u zemlje poput Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara, osim u hitnim slučajevima. Širok pojas vazdušnog prostora u regionu ostaje zatvoren, što dodatno komplikuje situaciju.
Putnici koji se trenutno nalaze u popularnim turističkim centrima kao što su Dubai i Doha suočavaju se s velikim izazovima dok pokušavaju da se vrate kući. Ograničen broj spasilačkih letova koji su trenutno dostupni dodatno otežava situaciju. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je prvobitno planirano da vojna kampanja u Iranu traje četiri do pet nedelja, ali da bi mogla trajati znatno duže.
Rastuće tenzije prete da uguše ono što je do nedavno bio značajan turistički procvat na Bliskom istoku i u Zalivu. Ibrahim Kaled, šef marketinga za „Middle East Travel Alliance“, ukazuje na to da su do sada beležili stabilan rast broja posetilaca, posebno nakon otvaranja Saudijske Arabije za turizam 2019. godine. Međutim, događaji od proteklog vikenda zaustavili su taj rast. Kaled objašnjava da su destinacije koje su na listi zabranjenih zona doživele ogroman broj otkazivanja, a putovanja u ta područja su praktično na čekanju.
Novi izveštaj kompanije „Tourism Economics“ donosi projekcije koje ukazuju na sumornu budućnost. Očekuje se da bi dolasci na Bliski istok mogli opasti za 11 do 27 procenata u 2026. godini u odnosu na prethodnu, što bi značilo gubitak između 23 i 38 miliona međunarodnih posetilaca, kao i gubitak u potrošnji turista od 29 do 48 milijardi evra. Ovi podaci uzimaju u obzir dugoročni uticaj negativnog raspoloženja turista, čak i nakon što neposredni sukob prođe.
Stručnjaci ističu da će uticaj ovog sukoba na potražnju biti veći nego onaj od prošle godine, posebno zbog uzvratnih udaraca Irana na susedne zemlje Zaliva, koje su popularne turističke destinacije. Takođe, trenutna situacija utiče na tokove putovanja koji prolaze kroz bliskoistočna čvorišta, uključujući glavne rute između Evrope i azijsko-pacifičkog regiona.
Kada su u pitanju zemlje Zaliva, očekuje se da će pretrpeti najveće gubitke jer su to najveće destinacije koje su se ranije oslanjale na percepciju sigurnosti i stabilnosti. Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija su posebno ranjivi zbog velikog broja međunarodnih posetilaca i zavisnosti od avio-saobraćaja. U poređenju s tim, Katar i Bahrein manje zavise od avio-gostiju, jer kod njih kopneni dolasci čine značajan deo ukupnih dolazaka.
Uprkos ozbiljnosti situacije, stručnjaci iz turističke industrije veruju da dugoročni efekti možda neće biti tako drastični. Kaled ističe da se tržište Bliskog istoka pokazalo kao izuzetno otporno, a potražnja se obično brzo vraća čim se stabilnost ponovo uspostavi. Glorija Gevara, predsednica i izvršna direktorka Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC), deli sličan stav, naglašavajući da je sektor turizma otporan i da se prilagođava tokom perioda neizvesnosti.
U zaključku, trenutna eskalacija sukoba na Bliskom istoku donosi ozbiljne posledice za turističku industriju, s projekcijama značajnog smanjenja broja posetilaca i gubitaka u potrošnji. Međutim, stručnjaci veruju da bi se tržište moglo oporaviti kada se situacija stabilizuje.
