Dok za određena ulaganja je potrebno vreme kako bi postalo isplatljivo, jedan biznis u Srbiji počeo je naglo da cveta. Naime, nana polako ali sigurno postaje biznis iz snova u Srbiji.
Biljka nana, koju svi poznajemo iz čajeva, osvežavajućih napitaka i prirodne medicine, gotovo preko noći postala je izuzetno tražena, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi. Ono što je decenijama bila samo baštenska kultura, danas postaje glavni izvor zarade za sve više proizvođača.
Kilogram suve nane na tržištu dostiže cenu od 4 do 5 evra, a hektar pod ovom biljkom može dati i do 1.500 kilograma suvog lista. Računica je jasna: prihod od hektara nane kreće se između 6.000 i 7.000 evra. Troškovi ulaganja u podizanje i održavanje zasada iznose oko 2.000 evra (sadni materijal, radna snaga, navodnjavanje i sušenje), što znači da poljoprivrednik može da računa na čistu zaradu i do 5.000 evra po hektaru.
Najveća prednost proizvodnje nane jeste stalna potražnja. Farmaceutska i prehrambena industrija koriste je u ogromnim količinama: od čajeva, sirupa i eteričnih ulja, do bombona, sokova i kozmetike. Organska nana je posebno tražena na izvoznim tržištima, gde cena ide i 30 odsto više.
Proizvođači ističu da je otkup praktično zagarantovan, jer otkupljivači često dolaze i na imanje, a oni koji imaju sopstvenu sušaru ili destileriju ulja ostvaruju i dodatnu zaradu. Za gajenje nane nije potrebna skupa mehanizacija, pa se u posao mogu upustiti i mala porodična gazdinstva. Sadnice se sade na proleće, a već iste godine moguće je brati list. Biljka može trajati tri do četiri godine, pa ulaganja nisu svake sezone ista.
Stručnjaci savetuju da se posebna pažnja obrati na navodnjavanje i pravovremenu žetvu, jer od toga zavisi i kvalitet i količina suvog lista, a samim tim i cena. Nana više nije samo biljka koja nas osvežava u čaju; ona je postala ozbiljan izvor zarade u Srbiji.
Sa ulaganjima koja nisu previsoka i tržištem koje neprestano raste, hektar ove lekovite biljke može doneti profit kojim se retko koja druga kultura može pohvaliti. Za mnoge poljoprivrednike, nana je upravo ono što im je trebalo da ostanu na selu i od poljoprivrede naprave unosan posao.
Ova transformacija nane iz obične baštenske biljke u unosan biznis pokazuje kako se tržište brzo menja i kako se poljoprivrednici mogu prilagoditi novim trendovima i potražnji. Sa pravim pristupom i znanjem, proizvodnja nane može postati stabilan izvor prihoda za mnoge porodice u Srbiji.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je nana postala više od obične biljke. Ona je simbol prilike i potencijala za mnoge koji se bave poljoprivredom. Kako se tržište nastavlja razvijati, očekuje se da će potražnja za ovom biljkom rasti, što može otvoriti nova vrata za investicije i razvoj u ruralnim područjima Srbije.
Ulaganje u proizvodnju nane predstavlja mogućnost za poljoprivrednike da diversifikuju svoje poslove i pronađu nove načine da ostvare profit. Sa pravim znanjem i resursima, svaki proizvođač može iskoristiti ovu priliku i doprineti razvoju lokalne ekonomije. S obzirom na sve navedeno, budućnost proizvodnje nane u Srbiji izgleda svetlo, a potencijal za rast je ogroman.
