Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u intervjuu za berlinski dnevnik „Berliner cajtung“ da veruje kako Evropa laže samu sebe kada tvrdi da su narodi i nacije prevaziđeni i da postoje samo univerzalne vrednosti. On je istakao da to nije njegov problem, već evropski. Dodik je izrazio sumnju u to da Evropljani zaista veruju u jedinstvo i zajedništvo Evrope, naglašavajući da i dalje ima poverenje u evropski projekat, ali da primeti da mnogi Evropljani sumnjaju u to.
Dodik je kritizovao administraciju u Briselu, tvrdeći da ona predstavlja najvećeg razarača Dejtonskog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine. Prema njegovim rečima, Brisel postavlja uslove za pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji koji su neprihvatljivi i smatra da se na taj način stvara eksperiment. On je naglasio da Republika Srpska podržava članstvo BiH u EU, ali samo na osnovu Dejtonskog sporazuma. Govoreći o NATO-u, Dodik je istakao da Republika Srpska ne želi da se pridruži toj vojnoj alijansi zbog istorijskih trauma, s obzirom na to da je NATO bombardovao i Republiku Srpsku i Srbiju.
Predsednik Srpske je takođe kritizirao način na koji Evropljani pristupaju problemima u BiH, ističući da se najpre konsultuju sa muslimanskom zajednicom, a zatim predstavljaju njihove zahteve kao opšte interese. On je izrazio zabrinutost da muslimani smatraju da BiH pripada njima i da su Srbi u toj zemlji samo gosti. Dodik je rekao da se 30 godina nakon Dejtonskog sporazuma pokazuje da Bosna i Hercegovina ne može funkcionisati bez spoljne zaštite i istakao da nije jasno ko je zapravo njen protektor.
Dodao je da dolazak stranih predstavnika koji nemaju ovlašćenja i nameću zakone predstavlja kolonijalnu praksu. Ukazao je na to da se nametnuta pravila ne poklapaju sa interesima većinske hrišćanske populacije u BiH, te da su dosadašnje mere uglavnom išle u korist muslimanske zajednice.
Na pitanje o mogućem hapšenju, s obzirom na to da je u Nemačkoj protiv njega raspisana poternica, Dodik je odgovorio da se ne oseća ugroženo. On je naglasio da njegova država nije BiH, već Republika Srpska, koja ga nije osudila. Prema njegovim rečima, pravosudni sistem koji ga je osudio predstavlja političku instituciju koja ima za cilj da ga eliminiše kao ključnu političku figuru u Republici Srpskoj i da zastraši druge. Izrazio je uverenje da se u Republici Srpskoj oseća sigurno.
Dodikove izjave otvaraju pitanja o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini, kao i o odnosima između različitih etničkih grupa unutar zemlje. Njegove reči ukazuju na duboku podeljenost i nesigurnost koja i dalje postoji, a koja dodatno komplikuje pristupanje BiH Evropskoj uniji i saradnju sa međunarodnom zajednicom. Predsednik Republike Srpske se čini odlučnim da se bori protiv onoga što vidi kao nepravedne pritiske i pokušaje da se umanje prava Srba u Bosni i Hercegovini.
Dodikova retorika može se posmatrati i kao pokušaj jačanja njegovog političkog položaja unutar Republike Srpske, kao i pokušaj mobilizacije podrške među Srbima u regionu. U svetlu ovih izjava, budućnost Bosne i Hercegovine ostaje neizvesna, s obzirom na složenost unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka koji utiču na njeno političko stanje.
