Kada je maleno englesko selo Biburi proglašeno jednim od najlepših na svetu, njegovi stanovnici su očekivali ponos, razvoj i možda malo više života u ovom uspavanom kutku Kotsvoldsa. Međutim, umesto toga, selo se suočilo s navalom turista i problemima koji prete da potpuno izmene duh njihovog zavičaja.
Biburi, smešten svega sat vremena vožnje od Oksforda, našao se na vrhu Forbesove liste 50 najlepših sela na svetu. Na prvi pogled, to izgleda kao privilegija, ali prema rečima lokalnog stanovništva, titula je donela više glavobolja nego koristi. U leto, u ovom selu koje broji oko 600 stanovnika, dnevno stiže i do 20.000 posetilaca. Predsednik mesnog odbora, Krejg Čepmen, otvoreno priznaje da je cena popularnosti previsoka.
Nekada je prelazak starog drvenog mosta preko reke bio svakodnevni ritual koji je meštanima donosio mir. Pogled na zelene krošnje, cvrčanje ptica i tihi šum vode stvarali su idilu zbog koje su zavoleli svoj dom. Danas, međutim, taj put više liči na borbu kroz masu izletnika koji neprestano pristižu autobusima i kombijima.
Biburi je prvi put postao poznat kroz film „Dnevnik Bridžit Džouns“, a njegove kućice od mednog kamena, mlin i prelepa priroda učinili su ga savršenim filmskim setom. Iako danas izgleda kao selo zarobljeno u vremenu, ono je istovremeno preplavljeno turistima koji neprestano fotografišu svaki njegov kutak.
Zbog nekontrolisanog priliva posetilaca, uvedena su nova saobraćajna pravila: ukinuto je parkiranje u samom centru sela, postavljene su posebne zone za iskrcavanje i ukrcavanje turista, a uvedena su dodatna ograničenja kretanja većih vozila. I pored tih mera, infrastruktura sela jednostavno ne može da izdrži toliku gužvu.
„Putovao sam mnogo i teško mi je da poverujem da je baš naše selo najlepše na svetu. Konkurencija je ogromna,“ kaže Čepmen. „Ali broj ljudi koji dolazi prevazilazi sve realne mogućnosti Biburija.“
Najveći paradoks je što ogromna posećenost gotovo da ne donosi ekonomsku korist meštanima. Prema njihovim rečima, većina turista ostaje manje od pola sata, napravi nekoliko fotografija i nastavlja dalje. Restorani, pabovi i lokalne prodavnice ne osećaju priliv, jer se posetioci uopšte ne zadržavaju.
Situacija je postala neizdrživa za neke stanovnike. Turisti bez ustručavanja ulaze u dvorišta, fotografišu privatne kuće i prozore, ne shvatajući da iza bajkovitih fasada žive stvarni ljudi. „Osećamo se kao da smo postali deo nekog izloga. Privatnosti više nemamo,“ žale se meštani.
Biburi jeste čarobno selo, jedno od onih koje izgledaju kao da su izašle iz stare engleske razglednice. Međutim, njegova lepota donosi i probleme. Meštani se sada bore da pronađu balans između očuvanja svakodnevnog života i turističke potražnje koja iz godine u godinu raste. Dok turisti dolaze da uživaju u prelepim pejzažima, lokalno stanovništvo se suočava s izazovima koji dolaze sa tom popularnošću, a pitanje je koliko će još moći da izdrže pritisak koji donosi sve veći broj posetilaca.
