Sve više ljudi umesto gužve i buke gradova bira da vikend ili odmor provede u nekom od srpskih sela, među voćnjacima, starim običajima i tišinom koju prekida samo cvrkut ptica. Seoski turizam, koji je procvetao u vreme pandemije, nastavlja da privlači one koji tragaju za smirenjem, autentičnim iskustvima i blizinom prirode. Smeštaj mogu da pronađu i preko platforme Selo.rs.
Osnivač platforme, Vladimir Ivanović, za Euronews Srbija ističe da je pandemija značajno promenila sliku seoskog turizma u Srbiji. „Kada se nije moglo ići u poznata letovališta pre četiri godine, ljudi su ‘otkrili’ selo. Do tada su na selo dolazili na drugi ili treći odmor, posle mora ili zimske sezone. Sada, u poslednje četiri godine, selo postaje glavna destinacija za odmor. Ljudi su shvatili da se i na selu može dobro odmoriti, a ono što ga razlikuje od velikih urbanih letovališta je tišina i mir,“ objašnjava Ivanović.
U poslednje dve decenije, mnogo toga se promenilo na turističkom planu. Iako su turisti sve manje zainteresovani da odlaze na selo radi upoznavanja sa poljoprivredom i rada na zemlji, fizičke aktivnosti poput biciklizma i šetnji postaju glavni motivi za odlazak na selo.
„Pre dvadesetak godina smo imali seosko domaćinstvo gde su domaćini izdavali višak prostora gostima, često koristeći iste objekte. Danas se to promenilo. Imamo potpuno nove, namenski urađene objekte za goste ili adaptirane stare objekte. Tako su objekti sve opremljeniji, to su pravi mali hoteli na selu,“ napominje Ivanović.
Seoski turizam prvenstveno je namenjen domaćim gostima, koji čine do 93% posetilaca domaćinstava. Međutim, oni postaju sve zahtevniji. „Pre 20 godina je bilo dovoljno imati smeštaj i domaću hranu. Danas se kvalitetan i komforan smeštaj podrazumeva, a higijena je uvek bila na visokom nivou. Ipak, važno je naglasiti da ima sve manje domaće hrane,“ dodaje Ivanović. On upozorava da bi uskoro mogli ostati bez baka koje prave tradicionalne specijalitete, poput pita savijače ili projaru.
U Srbiji postoji oko 1.500 registrovanih seoskih turističkih domaćinstava, ali su to najčešće dobro opremljeni apartmani sa saunama i đakuzijima, dok više od 200 objekata ima bazene. Nisu retki ni teniski tereni ili konji za jahanje. Ova ponuda dolazi kao odgovor na sve zahtevnije turiste koji traže više od samog prenoćišta i hrane.
„Domaćini kažu da su turisti razmaženi, jer ne žele samo da spavaju i jedu dobro. Nakon dva dana dobrog odmora, traže dodatne sadržaje. Neki imaju konje, neki ustupaju bicikle, drugi voze goste kvadovima ili bagijima po planini,“ ističe Ivanović.
Iako veliko interesovanje za seoski turizam može potencijalno zadržati određene stanovnike sela na njihovim ognjištima, Ivanović ne smatra da bi to moglo izazvati veći talas migracija iz gradova u sela. „U sela se najčešće vraćaju mlađi penzioneri, ljudi koji su u gradu ostvarili penziju, oslobađaju stan deci i vraćaju se na svoje selo. Oni su često najbolji domaćini jer su spremni da se prilagode,“ zaključuje on.
Ivanović takođe primećuje da ima mladih bračnih parova koji kupuju objekte na selu, ali pre svega za sebe, za odmor, a ne toliko za biznis. Seoski turizam se, stoga, čini kao sve privlačnija opcija za odmor, sa naglaskom na kvalitet i autentičnost, što ga čini idealnim mestom za bijeg od urbanog stresa.
