Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prisustvovao Samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu, a njegova odluka je izazvala brojne komentare i analize. Vučić se odlučio na ovaj potez kako bi izrazio nezadovoljstvo zbog neuspeha Brisela da otvori novo poglavlje u pristupnim pregovorima, uprkos tome što je Srbija sprovela značajne reforme i spremna je za otvaranje Klastera 3. Njegov bojkot nije samo lična odluka, već i signal da Srbija neće trpeti pritiske iz Brisela.
Nemački dnevnik Berliner cajtung opisuje Vučićev potez kao „neobično oštar diplomatski gest“. Ova reakcija se tumači kao odgovor na to što je Evropska unija ponovo odbila da prizna napredak Srbije, što se može posmatrati kao politički signal koji zanemaruje domaće reforme i gura Srbiju dalje od evropskih integracija. Ova situacija je izazvala zabrinutost među analitičarima koji smatraju da bi ovakva politika mogla da ima dugoročne posledice po stabilnost regiona.
U članku se naglašava da Brisel ignoriše ključnu geopolitičku realnost, a to je da se Zapadni Balkan ne može stabilizovati bez Srbije. „Nijedan održivi mirovni poredak i nikakva ekonomska integracija nisu zamislivi na Balkanu bez konstruktivnog učešća Beograda“, piše Berliner cajtung. Ova tvrdnja ukazuje na to da su bez Srbije svi napori za stabilizaciju regiona uzaludni, a EU bi morala da preispita svoj pristup prema Beogradu.
Pored toga, članak upozorava na opasnosti koje nosi neodlučnost Brisela. Umesto da bude izvor stabilnosti, EU svojim postupcima stvara nepoverenje i opasan vakuum moći. Ovaj vakuum koristiće aktori poput Kine, koji namerno iskorišćavaju evropsku slabost. U tom smislu, prazna stolica Srbije na samitu u Briselu postaje simbol neuspeha politike EU, koja rizikuje da izgubi kontrolu nad svojim dvorištem u korist geopolitičkih rivala.
Vučić je, kao lider Srbije, svesno odlučio da ne učestvuje na ovakvom skupu, što predstavlja jasan znak nezadovoljstva. Njegov bojkot može se interpretirati i kao način da se mobilizuje podrška unutar zemlje, gde se mnogi građani osećaju frustriranim zbog sporog napredovanja u procesu evropskih integracija. Ovakva situacija može dodatno povećati nacionalističke tenzije i dovesti do jačanja opozicionih snaga koje se protive pristupanju Srbije EU.
Na kraju, Berliner cajtung zaključuje da je neodlučnost Brisela opasna po stabilnost regiona i da bi EU trebala da preispita svoju strategiju prema Zapadnom Balkanu. Umesto da se fokusira na stvaranje stabilnosti, trenutni pristup može dovesti do suprotnog efekta, gde će se Srbija, kao ključni akter u regionu, okrenuti alternativnim partnerima. Ovaj razvoj događaja može imati dugoročne konsekvence po evropske ambicije u regionu, kao i po odnos Srbije s drugim državama.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i da li će Brisel reagovati na Vučićev bojkot na način koji bi mogao da promeni trenutnu dinamiku odnosa sa Srbijom. Ova kriza može da bude presudna za budućnost evropskih integracija Srbije i stabilnost celog regiona.
