Kolektivni ugovori igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju boljih plata i sigurnijih uslova rada za zaposlenike. Ipak, samo polovina radnika u Nemačkoj trenutno uživa ovu zaštitu. Prema procenama Nemačke konfederacije sindikata (DGB), kada bi svi radnici bili obuhvaćeni kolektivnim ugovorima, godišnji prihodi od poreza i doprinosa socijalnog osiguranja mogli bi porasti za čak 65 milijardi evra.
Izbegavanje kolektivnog pregovaranja i fenomen „damping plata“ godišnje koštaju fondove socijalnog osiguranja oko 41 milijardu evra. Pored toga, država i opštine gube dodatnih 24 milijarde evra kroz porez na dohodak. Ukupni troškovi izbegavanja kolektivnog pregovaranja dostižu 123 milijarde evra godišnje, što je blagi pad u odnosu na prošlogodišnju procenu od 130 milijardi. Ovaj pad se može pripisati delimičnom povećanju obuhvata kolektivnim ugovorima u nekim pokrajinama.
Osim što država gubi značajna sredstva, radnici takođe trpe direktne gubitke. Analize pokazuju da zaposleni koji nisu obuhvaćeni kolektivnim ugovorima u proseku godišnje primaju 2.891 evro manje od svojih kolega koji uživaju ovu zaštitu. Na istoku Nemačke, ovaj gubitak može dostići čak 3.451 evro po radniku. Ukupno, radnici bi imali oko 58 milijardi evra više u svojim džepovima da su kolektivni ugovori obavezni za sve, što bi značajno ojačalo kupovnu moć i domaću potrošnju.
U avgustu je nemačka vlada predstavila nacrt zakona koji bi mogao povećati obuhvat kolektivnim ugovorima. Prema predlogu, preduzeća koja žele da učestvuju u javnim nabavkama vrednim 50.000 evra i više bi morala da plaćaju svoje radnike u skladu sa kolektivnim ugovorima. To znači da bi morali da obezbede plate, božićne bonuse, godišnji i plaćeni odmor prema standardima industrijskih kolektivnih ugovora. Ovaj predlog bi omogućio kompanijama koje poštuju sindikalne sporazume da imaju konkurentsku prednost u odnosu na one koje nude jeftinije, ali nepovoljnije uslove rada.
Sindikati ističu da visoka stopa obuhvaćenosti kolektivnim ugovorima nije prepreka, već motor privrednog rasta. Član uprave DGB-a, Štefan Kercl, naglašava da jačanje kolektivnog pregovaranja osigurava kvalitetna i održiva radna mesta, kao i povećava domaću tražnju.
Uprkos izazovima, značaj kolektivnih ugovora ostaje neosporan. Oni ne samo da obezbeđuju bolje uslove rada, već i doprinose stabilnosti ekonomije. U vreme kada se mnogi radnici suočavaju sa nesigurnošću, kolektivni ugovori pružaju osnovu za zaštitu prava zaposlenih i unapređenje njihovih životnih standarda.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je potreba za širenjem kolektivnih ugovora od suštinskog značaja za budućnost radnika u Nemačkoj. Povećanje obuhvata ovih ugovora moglo bi doneti značajne koristi ne samo radnicima, već i celokupnom društvu. Povećanje plata i bolji uslovi rada doprinose jačanju srednje klase, koja je ključ za održavanje ekonomske stabilnosti i rasta.
Kada se uzmu u obzir svi ovi faktori, jasno je da je podrška kolektivnim ugovorima od vitalnog značaja za radnike, ekonomiju i društvo u celini. U narednim godinama, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i koje će mere vlada preduzeti da bi zaštitila prava radnika i ojačala kolektivno pregovaranje.
