Globalno finansijsko tržište trenutno je fokusirano na trgovinska dešavanja, posebno u vezi sa potencijalnim sporazumima između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih ključnih trgovinskih partnera. Ova trgovinska pitanja mogu imati značajan uticaj na ekonomske izglede i tržišne trendove, zbog čega analitičari pažljivo prate svaku vest.
U četvrtak se očekuje sastanak Evropske centralne banke (ECB) na kojem će biti doneta odluka o monetarnoj politici. Nakon osam uzastopnih smanjenja kamatnih stopa, tržišta ne očekuju dodatne promene, jer je inflacija u evrozoni u junu dostigla ciljnu vrednost od dva posto. Ova stabilnost u kamatnim stopama može ukazivati na to da ECB želi da pruži podršku oporavku ekonomije, dok istovremeno prati inflacione pritiske.
Osim ECB, centralne banke Rusije i Turske takođe će tokom ove nedelje objaviti nove odluke o kamatnim stopama. Ove odluke su od velike važnosti, s obzirom na trenutne ekonomske izazove s kojima se susreću ove zemlje. Pored toga, očekuje se da će velike američke kompanije poput Alfabet, Tesle, IBM-a, Intela i Filip Morisa objaviti svoje kvartalne rezultate, što će dodatno oblikovati sentiment na tržištu.
U Evropi, indeksi berzi beleže različite rezultate. Frankfurtska berza, predstavljena indeksom DAX, zabeležila je rast od 0,05%, dok je londonski FTSE 100 porastao za 0,07%. S druge strane, moskovski MOEX je zabeležio povećanje od 0,77%, dok je francuski CAC 40 pao za 0,06%. Ove fluktuacije ukazuju na mešovite sentimenta među investitorima i različite reakcije na ekonomske vesti.
Na američkim berzama, pred otvaranje, indeks Dow Jones je pao za 0,32%, dok je S&P 500 zabeležio minimalno smanjenje od 0,01%. Nasdaq indeks, nasuprot tome, porastao je za 0,05%. Ove promene na tržištu ukazuju na opreznost investitora uoči važnih ekonomskih izveštaja i događaja.
Cene energenata su takođe u fokusu. Evropski fjučersi gasa za avgust počeli su sa cenom od 33,5 evra po megavatsatu na londonskoj berzi. Ova cena može značajno uticati na troškove energije u Evropi, posebno uoči zimskih meseci. U međuvremenu, cena sirove američke nafte WTI blago je pala na 67,336 dolara, dok je cena evropske nafte brent iznosila 69,158 dolara. Ove cene su od ključnog značaja za globalno tržište nafte i ekonomije zavisne od energenata.
Cena zlata je zabeležila rast i dostigla 3.367,98 dolara za finu uncu, što može ukazivati na povećanu potražnju za ovim plemenitim metalom kao sigurnim ulaganjima u vreme ekonomske nestabilnosti. S druge strane, cena pšenice na Čikaškoj berzi je pala na 5,4488 dolara za bušel, što može imati posledice za agrarni sektor i prehrambenu industriju.
Valutni tržišta takođe pokazuju značajne promene. Vrednost evra u odnosu na dolar na Forex tržištu iznosi 1,16442 dolara, što je za 0,26% više nego na početku trgovine. Ova promena može ukazivati na jačanje evra u odnosu na dolar, što može biti rezultat očekivanja o stabilnosti evropske ekonomije.
U zaključku, globalno finansijsko tržište je trenutno u fazi prilagođavanja i opreznosti usled niza ekonomskih izveštaja i odluka, koje će oblikovati buduće trendove. Trgovinska dešavanja između SAD-a i drugih zemalja, kao i odluke centralnih banaka, biće ključni faktori koji će uticati na tržišne performanse u narednim danima. Investitori će pažljivo pratiti razvoj situacije kako bi donosili informisane odluke u ovom dinamičnom okruženju.
