Sitno se odbrojava do početka berbe malina u Arilju, gradu poznatom kao prestonica srpskog crvenog zlata, zajedno sa Ivanjicom. S obzirom na to da berba uskoro počinje, malinarima su već poznate dnevnice za sezonske radnike, dok se još uvek čeka otkupna cena malina.
Dragoš Luković, malinar iz Arilja, izneo je svoja očekivanja za ovu sezonu. On smatra da će rod ovogodišnjih malina biti slabiji nego prethodnih godina zbog rane prolećne hladnoće koja je uništila deo useva. “Ukoliko budem imao oko 100 kilograma po aru, biću zadovoljan,” rekao je Luković. Takođe, napomenuo je da će dnevnice za sezonske radnike ostati na nivou od prošle godine, između 4.000 i 4.500 dinara. Očekuje se da će berači razumeti situaciju, s obzirom na to da je manjak useva doveo do smanjenja mogućnosti za veće isplate.
Jedan od problema sa kojim se malinarstvo suočava je sve teže pronalaženje sezonskih radnika. U berbu malina često su uključeni članovi porodice, jer je teško naći dovoljno radne snage. Mileta Pilčević, predsednik udruženja „Vilamet“ iz Arilja, istakao je da malinarima nedostaje informacija o početnoj ceni otkupa malina. “Potrebno je da nam se to saopšti kako bismo znali kako da se postavimo,” kazao je Pilčević. On je naglasio da je svaka cena ispod 450 dinara neprihvatljiva, te da je trenutna situacija prekretnica za malinarstvo u Srbiji.
Prethodne godine otkupna cena malina iznosila je 250 dinara. S obzirom na to da je rod ove godine manji i da su hladnjače prazne, očekuje se da će potražnja za srpskim malinama biti velika. Ovo može dovesti do povećanja otkupne cene, što bi moglo biti od koristi za sve malinare.
Maline su od velikog značaja za ekonomiju Srbije, a Arilje i Ivanjica su središta proizvodnje. U ovim oblastima, maline se često nazivaju „crvenim zlatom“ zbog svoje vrednosti i značaja na tržištu. Srpske maline su poznate širom sveta i izvoze se u mnoge zemlje, što dodatno podiže njihov značaj.
Proizvodnja malina zahteva posebnu pažnju i brigu, a uslovi za rast su ključni. Rani prolećni mraz, kako je istakao Luković, može značajno uticati na prinos. Malinari se nadaju da će se vremenski uslovi stabilizovati kako bi se obezbedio kvalitetan rod.
Osim što se očekuje povećana potražnja za malinama, malinarima je potrebna i podrška države kako bi se osigurala stabilnost u ovoj grani poljoprivrede. Mnogi malari smatraju da bi subvencije i pomoć u formiranju cena bile ključne za budućnost malinarstva u Srbiji.
U svetlu svih ovih izazova, malinarstvo u Srbiji se suočava sa prekretnicom. Kako se berba približava, mnogi su zabrinuti zbog budućnosti svog posla i mogućnosti da ostvare profit. S obzirom na sve izazove, važno je da se malinarima omogući bolja organizacija i pristup tržištu, kako bi se osiguralo da srpske maline ostanu konkurentne na svetskoj sceni.
Uzimajući sve ovo u obzir, predstojeća berba malina u Arilju i Ivanjici predstavlja ne samo priliku za malinare da ostvare svoje ciljeve, već i izazov koji će oblikovati budućnost malinarstva u Srbiji. Očekivanja su visoka, ali realnost može biti surova, te je važno da svi akteri u lancu proizvodnje i prodaje rade zajedno kako bi se osigurala stabilnost i održivost ovog važnog sektora.
