Dobar kao najbolja gauda, ali ne iz Holandije, ili grijer, ali ne sa švajcarskih Alpa, kvalitetan sir se može naći i u Srbiji. Ovo tvrde ne samo domaći poznavaoci sira, već i stranci koji dolaze u kontakt sa ovim proizvodima. Dva takva sira predstavljena su na Balkan Cheese festivalu u Beogradu. Prvi je „belgrader“, koji proizvodi beogradska firma holandskog imena „De Kaasmaker“ u Čurugu, dok je drugi „gostiljski sir“, koji se pravi u selu Gostilj na Zlatiboru od strane Poljoprivrednog gazdinstva Mijailović.
Da su ova dva sira vrhunska, potvrđuje i Jovanović, osnivač i organizator festivala, koji će ove godine proslaviti svoje 20. izdanje. On ističe da su na prošlom festivalu imali posetu uvoznika sireva za tržište Njujorka, koja je izjavila da ova dva sira mogu lako da se plasiraju na to izbirljivo tržište.
Ekipa 24sedam posetila je štandove ovih proizvođača, koji, iako još uvek mali, hrabro se takmiče sa kolegama koji imaju mnogo dužu tradiciju. Manja Stojilković iz kompanije „De Kaasmaker“ objašnjava da je njihov sir pravljen po recepturi holandske gaude, ali da nije gauda. Razlog tome je što nije proizveden u Holandiji, a takođe i zbog specifičnog mleka sa farme u Čurugu koje daje siru drugačiji, balkanski ukus.
S druge strane, gostiljski sir iz Zlatibora takođe ima svetskog uzora, ali Mirko Mijailović iz gazdinstva Mijailović napominje da je teško direktno porediti. Oni su posmatrali kako se sirevi prave na Alpima i razvili su svoju recepturu. Poznavaoci sira kažu da podseća na montazio ili grijer, dok stariji ljudi primećuju sličnost sa parmezanom, iako svako ističe da je to ipak novi ukus, rezultat drugačijeg mleka koje dolazi od životinja koje jedu drugačiju hranu.
Ova dva srpska premium polutvrda sira imaju različite puteve do potrošača. „Belgrader“ se može naći u trgovinskim lancima i delikatesnim radnjama, a uskoro će biti dostupan i putem interneta. Nasuprot tome, „gostiljski sir“ trenutno se može naći samo u odabranim restoranima u Beogradu, dok ne ostvare planove za proširenje sa sadašnjih 300 kilograma mesečno.
Mijailović napominje da je proizvodnja mala i stoga se ne može naći u širokoj prodaji, ali ljubitelji ovog sira mogu kontaktirati njihovo gazdinstvo da dogovore kupovinu. Postoji mogućnost da jedan od ovih proizvoda uskoro bude dostupan i u regionu i šire.
Rad na dobijanju izvoznih dozvola je u toku, a prvo tržište na kojem žele da se pojave je Crna Gora, gde već postoji veliko interesovanje. Mijailović ističe da su klijenti iz Makedonije i Bosne i Hercegovine takođe upoznati sa njihovim proizvodima i da će im prvi poslati svoj sir kada dobiju potrebne dozvole.
Ova dva proizvođača predstavljaju primer kako se kvaliteta može postići i u Srbiji, iako se suočavaju sa izazovima u poslovanju. Njihov trud i posvećenost kvalitetu su evidentni, a s obzirom na interesovanje koje su izazvali na festivalu, može se očekivati da će se njihovi sirevi naći na trpezama ljubitelja sira ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu.
U svetu u kojem se sve više traži lokalna i autentična hrana, ovi srpski sirevi imaju potencijal da se istaknu na globalnoj sceni. Sa pravim marketingom i distribucijom, „belgrader“ i „gostiljski sir“ mogli bi postati sinonim za kvalitetne sireve iz Srbije, sa jedinstvenim okusima koji odražavaju bogatu tradiciju i kulturu ovog regiona.
