Belgijski premijer Bart de Vever danas je svojim koalicionim partnerima postavio ultimatum da se dogovore o saveznom budžetu do Božića, 25. decembra, ili će se suočiti sa kolapsom vlade. Ova situacija dolazi usred dugotrajnih pregovora o budžetu koji traju već mesecima, a koji su u ovoj nedelji došli do zastoja. Stranke su ostale podeljene oko strategija za poboljšanje belgijskih državnih finansija, što je primoralo De Vevera da obavesti kralja o trenutnom zastoju.
De Vever je rekao parlamentu: „Zato sam pitao: ‘Vaše veličanstvo, dajte mi 50 dana’“, dodajući da neće biti produženja ovog maksimalnog perioda. Ovaj pritisak na koalicione partnere dolazi u trenutku kada belgijski budžetski deficit, koji je već problematičan, dostiže 4,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu, dok je dug na nivou od 104,7% BDP-a, prema podacima centralne banke.
Ova situacija je posebno ozbiljna jer je deficit znatno iznad maksimuma dogovorenog prema budžetskim pravilima Evropske unije. De Vever zahteva smanjenje potrošnje od 10 milijardi evra i povećanje poreza do 2030. godine kako bi se smanjio deficit i dug. Međutim, stranka Reformistički pokret do sada je odbijala da pristane na predloženo povećanje poreza na dodatu vrednost, kao i na automatsko povećanje plata povezano sa inflacijom.
Pored problema s budžetom, belgijska vlada se suočila i sa bezbednosnom pretnjom. U četvrtak ujutru, viđenja dronova primorala su zatvaranje aerodroma i vojnih baza, što dodatno komplikuje situaciju. Kako bi se suočili sa ovim izazovom, vlada planira poboljšanje nadzora svog vazdušnog prostora.
Ova situacija u Belgiji izaziva zabrinutost ne samo među političarima, već i među građanima, koji se plaše da bi politička nestabilnost mogla dovesti do dodatnih ekonomskih poteškoća. S obzirom na to da Belgija spada među šest najvećih ekonomija evrozone, bilo kakve poteškoće u državnim finansijama mogle bi imati šire posledice po ekonomiju regiona.
Pregovori o budžetu su se pokazali kao izrazito teški, a podeljenost među strankama je očigledna. Na jednoj strani, postoje zahtevi za smanjenje troškova i povećanje poreza, dok s druge strane, stranke kao što je Reformistički pokret odbacuju ideje koje bi mogle uticati na njihove birače. Ova situacija može izazvati dodatne tenzije unutar koalicije, koja je već na klimavim nogama zbog različitih političkih interesa.
U svetlu ove krize, De Vever se suočava sa velikim pritiscima da pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Njegov ultimatum može biti poslednji pokušaj da se postigne dogovor pre nego što dođe do ozbiljnih političkih posledica, koje bi mogle uključivati i pad vlade. Premijer se nada da će, uz kraljevsku podršku i zajedničke napore koalicionih partnera, uspeti da pronađe kompromisno rešenje koje će omogućiti Belgiji da izbegne dalju krizu.
Kao što se situacija razvija, pažnja javnosti će biti usmerena na to kako će koalicioni partneri reagovati na De Veverov ultimatum i da li će uspeti da prevaziđu razlike koje su do sada sprečavale postizanje dogovora. U međuvremenu, bezbednosni izazovi sa dronovima samo dodatno komplikuju situaciju, ostavljajući vladu pod velikim pritiskom da deluje brzo i efikasno kako bi osigurala stabilnost i bezbednost zemlje.
