Jusein Bolt, slavni jamajčanski sprinter, često ističe važnost pravilne ishrane za svoje uspehe, a batat, poznat i kao slatki krompir, bio je deo njegovog jelovnika još od ranog detinjstva. Ova namirnica, koja se sve više koristi u mnogim domaćinstvima, postaje sve popularnija u regionu, što otvara vrata za nove mogućnosti u poljoprivredi. Sa rastućom potražnjom, proizvođači mogu ostvariti zaradu i do 10.000 evra po hektaru. Postavlja se pitanje može li batat postati nova „zlatna kultura“ u poljoprivredi.
Batat se može pripremati na razne načine – kuvan, pečen, pržen ili kao prilog. Njegova upotreba raste kako u kuhinji, tako i u poljoprivredi. Iako se često naziva „slatki krompir“, batat se značajno razlikuje od običnog krompira po ukusu, nutritivnim vrednostima i zdravstvenim prednostima. Njegov blago sladak ukus podseća na bundevu, što ga čini pogodnim za razna slana i slatka jela.
Ova superhrana potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja već oko 5.000 godina. Danas se batat može naći širom sveta, a poljoprivrednici u regionu sve više prepoznaju njegov potencijal. Prema rečima proizvođača, batat može biti veoma profitabilna kultura, sa zaradom koja može dostići 10.000 evra po hektaru, zavisno od prinosa i tržišnog plasmana.
Početna ulaganja za uzgoj batata kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru, što uključuje troškove za sadni materijal i sisteme navodnjavanja. Cena batata je značajno viša od običnog krompira, krećući se između 2 i 2,5 evra po kilogramu, a potražnja za njim ne opada. U regionu se najčešće uzgaja narandžasti batat, dok beli batat daje veće prinose. Ljubičasti batat, iako ređi, smatra se najzdravijim zbog svog bogatstva antioksidanasa. Ova namirnica se često svrstava u superhranu jer mala količina može obezbediti visok unos vitamina i korisnih materija.
Batat je naročito otporan na visoke temperature i sušu, što ga čini idealnim za poljoprivredu u uslovima sve češćih sušnih perioda. Sadi se u junu, dok se berba obavlja između avgusta i oktobra. Prinosi u komercijalnoj proizvodnji kreću se od 20 do 50 tona po hektaru, a jedna biljka može dati čak do 3 kilograma korena. Pored korena, listovi batata su takođe jestivi i mogu se brati više puta tokom godine.
Batat takođe nudi mogućnosti prerade, jer se može koristiti za proizvodnju brašna, pirea, čipsa i drugih proizvoda sa dodatnom vrednošću. Ovo ga čini posebno privlačnim na tržištu zdrave hrane. Sa sve većom potražnjom za zdravim i nutritivno bogatim namirnicama, batat se može smatrati budućnošću poljoprivredne proizvodnje u regionu.
U svetlu ovih informacija, batat ne samo da predstavlja ukusnu i zdravu namirnicu, već i potencijalno unosnu kulturu za poljoprivrednike. Kako se svest o zdravoj ishrani širi, a potražnja za superhranom raste, batat bi mogao postati ključni igrač na poljoprivrednom tržištu. Uzimajući u obzir sve njegove prednosti, jasno je da je njegov uzgoj vredan razmatranja za sve one koji se bave poljoprivredom i žele da ostvare profit. Ova namirnica može doneti ne samo finansijsku dobit, već i značajnu promenu u ishrani i zdravlju potrošača.
