Beograd – Kontrabasista Ivan Kovačević najavio je da će Barselona džipsi Balkan orkestra (Barcelona Gypsy Balkan Orchestra) 17. oktobra u Sava centru nastupiti sa gostima, među kojima su violinista Robi Lakatoš, cimbalista Ljubomir Gašpar iz Slovačke i pevačica Danica Krstić.
Kovačević je istakao da Beograd ima poseban odnos sa publikom, naglašavajući da su mnoge emotivne priče počinjale upravo ovde. “Tako će biti i u Sava centru, gde će se prvi put sazvati ‘Balkan reunion’ na ovim prostorima. To smo već radili u Barseloni, gde smo dovodili umetnike iz ovih podneblja, a sada ćemo to uraditi ovde“, rekao je Kovačević za Tanjug.
Pre koncerta, bend će provesti nekoliko dana na probama blizu Palića, u kući prijatelja, kako bi zajedno stvarali muziku. Kovačević je napomenuo da se repertoar menja u zavisnosti od prostora i publike. “Postoje pesme koje ne možemo da izvodimo ako publika stoji, jer su namenjene slušanju, a ne igranju. Ako ljudi stoje, oni su došli da igraju, i mi se tome prilagođavamo”, objasnio je.
Kovačević se prisetio svojih početaka i prvih nastupa u prestižnim beogradskim dvoranama. “Nekada mi je Kolarac bio nedostižan san, pokušavao sam da uđem i čujem koncerte Duška Gojkovića, jer nisam imao novca za kartu. To je za mene tada bila pozorišna scena za muzičare“, rekao je on.
On je primetio da se njihova publika iz godine u godinu podmlađuje, što je za njega jedan od najlepših pokazatelja da muzika koju orkestar stvara i dalje ima svežu energiju. “Na koncertima sve češće viđam mlade koji ne samo da slušaju, već i aktivno učestvuju, pevaju i igraju”, dodao je.
Kovačević je istakao da balkanska muzika nosi igru i ples, pozivajući ljude da se pokrenu i uživaju. “To je mladima potrebno”, dodao je, naglašavajući da ta energija pokreće i sam bend da iznova ulaže u svaki nastup.
Govoreći o izazovima muzičkog života, Kovačević je naglasio važnost porodične podrške. “Nije lako ni nama ni porodicama, ali ako nema podrške, cela baza se ljulja i nastaju ozbiljni problemi”, istakao je. Stabilan porodični oslonac omogućava umetniku da pruži maksimum na sceni, uprkos umoru i zahtevima života na putu.
Turneja Barselona džipsi Balkan orkestra počinje u Hamburgu i traje tri nedelje, obuhvatajući koncerte do Atine. U Srbiji će orkestar provesti više dana kako bi pripremili poseban koncert, a sezonu završavaju u Plovdivu, Solunu i Atini. “Posle toga pravimo pauzu od najmanje šest meseci kako bismo se zatvorili u studio i izneli nešto novo”, rekao je Kovačević.
Kada je reč o digitalnom svetu, Kovačević priznaje da mu društvene mreže nisu bliske. “Ja sam najstariji u bendu i meni je digitalno potpuno strano. Imamo ljude koji to rade i oni na divan način prenose naš analogni rad u digitalni prostor”, rekao je.
On je takođe govorio o svom odnosu sa kontrabasom, ističući da je to fizički zahtevan instrument koji zahteva posvećenost. “Moj odnos sa kontrabasom traje 30 godina, a sa svojom ženom 25. Kada ga osvojiš, postoji vernost, a ona je važna i u životu i u muzici”, rekao je Kovačević.
Kovačević je naglasio važnost svakodnevnog vežbanja kao neophodne rutine u muzičkom putu. “Ako nema proba, onda barem sat, sat i po dnevno. To je kao trening, ako nedelju dana ne sviram, žuljevi se vraćaju, mišići se opuštaju”, naveo je.
Govoreći o tradicionalnoj muzici, Kovačević je istakao da njegov bend transformiše narodnu muziku u priče koje publika prepoznaje. “Menjamo ritmove, strukture, dodajemo elemente iz džeza i bluza. Godinama se trudimo da tradiciju transformišemo i približimo je mladima”, rekao je.
Njihova najpoznatija pesma, “Od Ebra do Dunava”, nastala je spontano tokom rada u studiju. “Pesma je postala naš zaštitni znak i uvek je na repertoaru”, dodao je Kovačević.
Za koncert u Sava centru, Kovačević je posebno pažljivo pripremio repertoar, provodeći sate u biranju pesama kako bi koncert imao dramaturgiju i emociju koju publika očekuje. “Biće to poseban koncert, ekipa koja će tog dana biti na bini verovatno se više nikada neće naći u istom sastavu”, rekao je.
Na kraju, Kovačević je govorio o nostalgiji prema domovini, priznajući da ga taj osećaj nikada ne napušta. “Nostalgija je krst koji čovek stavi na leđa i nikada ga ne skida. Srbija i Beograd imaju posebnu emotivnu težinu, ali Barselona mi je pružila umetnički život i osećaj pripadnosti”, zaključio je.
