Žitelji Valjeva sve više se suočavaju s problemima uzrokovanim širenjem kamenoloma u ovom području. Ekološko-šumarska asocijacija „Ekošum“ upozorava da ovakvo širenje ne predstavlja razvoj, već plansku devastaciju koja može imati nesagledivne posledice po okolinu i zdravlje stanovništva. U poslednje vreme, eksploatacija kamena u selu Prijezdić proširila se na tri nove lokacije, dok postojeći kamenolomi u Ravnju, Podbukovima i Žabarima nastavljaju sa radom.
Žitelji sela u blizini kamenoloma izloženi su respiratornim oboljenjima, buci i stresu. „Ekošum“ naglašava da se potencijali za razvoj poljoprivrede i turizma gube, dok plodno zemljište postaje sterilna pustoš. Pored toga, nekontrolisana emisija prašine i otpada, kao i nesanirane padine, doprinose pojavi klizišta i bujica koje ugrožavaju rečne tokove i lokalnu infrastrukturu.
U nedavnoj sednici Skupštine grada Valjeva, nakon oštrih rasprava između vlasti i opozicije, usvojena je Odluka o izradi Plana detaljne regulacije za eksploataciju tehničko-građevinskog kamena na ležištima „Krst“ u Prijezdiću, kao i „Vinogradi“ i „Slovac“ u Valjevskoj Loznici. Vlast tvrdi da će kamenolomi raditi u skladu s planovima i zakonima, uključujući studiju o uticaju na životnu sredinu.
Dragić Tomić, predsednik „Ekošuma“, ističe da se priprema otvaranje sedmog kamenoloma u Prijezdiću, što dodatno zabrinjava lokalne zajednice. On naglašava da je zakonska obaveza rekultivacije postala mrtvo slovo na papiru, ostavljajući trajne rane u pejzažu i stvarajući bezbednosne pretnje za lokalno stanovništvo. Napušteni kamenolomi postaju tempirane bombe koje razaraju prirodu i lokalnu ekonomiju.
Investitori zarađuju milionske profite, dok troškovi popravke uništene infrastrukture padaju na teret budžeta lokalne samouprave. Tomić upozorava odbornike Skupštine da svaki potpis na nove planove detaljne regulacije predstavlja zaduživanje budućih generacija. On ističe da je zakonska i moralna obaveza zaštita javnog interesa i životne sredine, a ne pogodovanje nekontrolisanoj eksploataciji.
„Ekošum“ zahteva hitnu obustavu izdavanja dozvola za nove kamenolome na teritoriji Valjeva, strogu kontrolu i sanaciju već načinjene štete, kao i doslednu primenu obavezne rekultivacije napuštenih kopova pre razmatranja novih projekata. U suprotnom, strahuju da će posledice biti katastrofalne za lokalnu zajednicu i prirodni ekosistem.
Ova situacija u Valjevu nije jedinstvena, već se može primetiti u mnogim delovima Srbije gde se prirodni resursi eksploatišu bez odgovarajuće zaštite životne sredine i interesa lokalnog stanovništva. Problemi sa zagađenjem, uništavanjem zemljišta i ugrožavanjem zdravlja postaju sve ozbiljniji, a borba za očuvanje prirodnih resursa i održiv razvoj postaje izazov koji zahteva hitnu pažnju i akciju svih relevantnih institucija.
Kako se situacija razvija, tako se i građani sve više organizuju i bore za svoja prava, tražeći od vlasti da preuzmu odgovornost i zaštite životnu sredinu. U međuvremenu, ekološke organizacije nastavljaju da podižu svest o važnosti očuvanja prirode i održivog razvoja, pozivajući sve građane da se uključe u ovu borbu za bolje sutra.
