Arheolozi u Velikoj Britaniji nedavno su otkrili značajnu kolekciju artefakata na mestu nekadašnje kuće Isaka Njutna, jednog od najpoznatijih naučnika u istoriji. Ova kuća, koja je uništena u požaru pre više od 200 godina, nalazila se u blizini polja gde je raslo stablo jabuke koje je inspirisalo Njutna na razvoj svoje čuvene teorije gravitacije.
Mesto otkrića se nalazi u Linkolnširu, centralnoj Engleskoj, pored imanja Vulstorp, gde je Njutn rođen. Njegova majka, Hana Ejskju, ostavila ga je na brigu bakama i dekama kada je imao samo tri godine, a kasnije se vratila sa troje dece iz drugog braka nakon smrti svog muža. Njutn je odrastao s bakom i dekom, a njegov stric ga je kasnije usmerio ka višem obrazovanju.
Primarni cilj arheoloških iskopavanja bio je da se potvrdi tačna lokacija kuće Hane Ejskju. Pre pet godina, britanski Nacionalni fond je kupio parcelu na osnovu prethodnih arheoloških istraživanja i skica iz 18. veka koje je napravio umetnik Džozef Čarls Barou. Ove skice prikazuju kuću Hane Ejskju, a sada su pronađeni i konkretni dokazi koji potvrđuju njenu lokaciju.
Tokom desetodnevnog iskopavanja, arheolozi iz Nacionalnog fonda i organizacije „York Archaeology“ pronašli su razne artefakte, uključujući keramiku, fragment bokala iz 17. veka sa likom muškarca s bradom, žetone za igre, tri naprstka, deo igle, dugmiće i životinjske kosti. Ovi nalazi ukazuju na to da je porodica Njutn pripremala meso u ovoj kući, što dodatno osvetljava svakodnevni život u tom periodu.
Rozalind Bak, arheološkinja iz Nacionalnog fonda, izjavila je da su ovi artefakti predstavljaju ono što su se nadali da će pronaći. „Zajedno, oni dočaravaju prepoznatljiv i opipljiv prikaz domaćeg života Njutnovih. On je verovatno provodio puno vremena ulazeći i izlazeći iz kuće svoje majke“, rekla je ona.
Nakon što se artefakti očiste i pripreme, deo njih će biti izložen u Vulstorpu 2026. godine, u postavci posvećenoj kući Hane Ejskju. Ova izložba će omogućiti javnosti da dobije uvid u život jedne od najvažnijih figura u istoriji nauke.
Imanje Vulstorp ima posebno mesto u Njutnovom životu i radu. Kada je 1665. godine izbila kuga, Njutn je poslat kući sa Kembridž univerziteta, gde je u narednih 18 meseci postavio temelje moderne nauke. Tokom tog perioda, mladi Njutn je razvio infinitezimalni račun, formulirao zakone kretanja i gravitacije, kao i proučavao prirodu svetlosti i boja. Ova otkrića su oblikovala naše razumevanje fizičkog sveta i postavila temelje za mnoge oblasti nauke koje se danas proučavaju.
Njutnova kuća i imanje su stoga od velikog značaja ne samo za njegov lični život, već i za naučnu zajednicu. Otkriće artefakata na ovom mestu pomaže u rekonstrukciji njegovog svakodnevnog života i pruža kontekst za razumevanje njegovih revolucionarnih ideja. Ove informacije ne samo da obogaćuju naše znanje o Njutnu, već i o društvenim i kulturnim okolnostima vremena u kojem je živeo.
Kako se pripreme za izložbu nastavljaju, arheolozi se nadaju da će dodatna istraživanja doneti još više uvida u život ovog velikana nauke. Ova otkrića pružaju važne informacije koje pomažu u razumevanju kako su svakodnevni život i interakcije sa okolinom oblikovali misli i teorije jednog od najuticajnijih naučnika u istoriji.
