Apelacioni sud Crne Gore je nedavno doneo značajnu odluku odbacivši žalbu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) i potvrdio oslobađajuću presudu u predmetu poznatom kao „državni udar“. Ova presuda je doneta nakon održane sednice veća i tajnog većanja, a sud je smatrao da žalba SDT-a nije osnovana.
Prema saopštenju Apelacionog suda, oslobođeni su svi okrivljeni koji su se našli pod optužbom za krivična dela vezana za stvaranje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju. Među oslobođenima su Eduard Shishmakov Vadimovič, Vladimir Popov Nikolajevič, Bratislav Dikić, Predrag Bogićević, Nemanja Ristić, Srboljub Đorđević, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić, Mihailo Čađenović, kao i političari Andrija Mandić i Milan Knežević.
Optužbe su se odnosile na navodne aktivnosti koje su uključivale planiranje i pokušaj izvršenja krivičnih dela koja bi mogla da ugroze državnu bezbednost Crne Gore. Međutim, tokom postupka nije dokazano da su optuženi izvršili dela za koja su teretili, što je dovelo do oslobađajuće presude.
Specijalno državno tužilaštvo je prvobitno podnelo žalbu na presudu Višeg suda u Podgorici, tvrdeći da je došlo do bitne povrede krivičnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Tužilaštvo je tražilo da Apelacioni sud održi pretres i donese presudu koja bi optužene oglasila krivima. Ipak, Apelacioni sud je odlučio drugačije, potvrdivši prethodnu oslobađajuću presudu.
Ova odluka ima značajne posledice za političku situaciju u Crnoj Gori, posebno s obzirom na to da su neki od oslobođenih optuženih istaknuti političari. Nakon objavljivanja presude, lideri političkih partija, kao što su Andrija Mandić i Milan Knežević, najavili su konferenciju za novinare kako bi komentarisali ishod suđenja i njegove posledice.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i medija, s obzirom na ozbiljnost optužbi, koje su uključivale navodne pokušaje državnog udara i terorizma. Mnogi analitičari smatraju da presuda može imati dugoročne posledice po pravosudni sistem u Crnoj Gori, kao i po političku stabilnost zemlje.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su ovakvi slučajevi uvek praćeni velikim interesovanjem javnosti, naročito kada se u njih uključe političke figure. Presuda je izazvala podeljene reakcije, a mnogi smatraju da će ovaj ishod dodatno polarizovati političku scenu u Crnoj Gori.
S obzirom na to da je presuda višeg suda bila već jednom ukinuta, Apelacioni sud je morao da donese odluku koja će imati značajnu težinu i u budućim postupcima. Pravosudni sistem se suočava s izazovima vezanim za transparentnost i pravičnost, a ovakvi slučajevi dodatno komplikuju situaciju.
U zaključku, oslobađajuća presuda u slučaju „državni udar“ predstavlja važan trenutak u pravosudnom sistemu Crne Gore. Ovaj slučaj će sigurno biti predmet daljih analiza i rasprava, kako među pravnicima, tako i među političkim analitičarima. Očekuje se da će dalji razvoj događaja, uključujući reakcije političkih lidera i javnosti, oblikovati budućnost političkog pejzaža u Crnoj Gori.
