Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izazvao je kontroverzu svojom izjavom tokom pomena postradalima u Drugom svetskom ratu u novoj Crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Lijevač polju, Republici Srpskoj. On je prozvao četničkog vojvodu Pavla Đurišića iz Lješanske nahije kod Podgorice „velikim junakom nepobedivog karaktera“. Ova izjava izazvala je burne reakcije iz antisrpskog bloka u Crnoj Gori, koji je odmah reagovao na ovaj komentar.
Prva reakcija došla je od Bošnjačkog veća, koje je osudilo „pokušaj istorijskog revizionizma“. Ubrzo nakon toga, oglasio se i Demokratska partija socijalista (DPS), čiji počasni predsednik Milo Đukanović je izjavio da je veličanje Đurišića „uvreda žrtvama fašizma“ i da predstavlja nastavak pokušaja istorijskog revizionizma. Ove reakcije ukazuju na duboku podelu u društvu Crne Gore kada su u pitanju pitanja vezana za ratnu prošlost i nacionalne identitete.
Vojvoda Mileta Pavićević, koji je komentarisao situaciju za „Novosti“, naglašava da je mitropolit Joanikije u svojoj besedi samo ukazao na stradanje srpskih patriota tokom Drugog svetskog rata i da nije imao nameru da nikoga uvredi ili ugrozi. Pavićević smatra da je važno priznati žrtve koje su stradale, a ne samo fokusirati se na negativne aspekte istorije.
U kontekstu ovih izjava, vredno je napomenuti da se u Vusanju, kod Gusinja, već godinama nalazi spomenik ratnom zločincu Jusufu Čeliću, poznatom i kao Isuf Čelja. On je 28. jula 1944. godine učestvovao u pokolju više od 500 žena i dece u Velici, a ova informacija je prvi put otkrivena od strane funkcionera Nove srpske demokratije Budimira Aleksića, koji je trenutno potpredsednik Vlade Crne Gore. Ova kontradikcija u pristupu istoriji dodatno produbljuje tenzije u društvu.
Ovaj događaj i reakcije koje su usledile ukazuju na kompleksnost i delikatnost tema vezanih za nacionalne identitete i kolektivnu memoriju u Crnoj Gori. Mnogi građani i političke stranke imaju različite poglede na događaje iz prošlosti, što otežava proces pomirenja i izgradnje zajedničkog identiteta.
Pitanje istorijskog revizionizma često se koristi kao politički alat u borbi za prevlast u narativima o prošlosti. U ovom kontekstu, izjava mitropolita Joanikija može se shvatiti kao pokušaj da se afirmiše srpski identitet i osvetli stradanje srpskog naroda tokom rata. S druge strane, protivnici ovog stava upozoravaju na opasnosti od glorifikacije ličnosti kao što je Đurišić, čija je uloga u ratu predmet kontroverzi i oštrog sporenja.
Ove tenzije reflektuju se ne samo u političkom diskursu, već i u svakodnevnom životu građana Crne Gore, gde se često oseća pritisak na identitetske granice i vrednosti. Pitanje kako se sećamo prošlosti i kako ona oblikuje našu sadašnjost ključno je za razumevanje trenutne situacije u zemlji.
U ovom trenutku, važno je pristupiti ovim pitanjima sa otvorenim umom i spremnošću na dijalog. Samo kroz iskrenu raspravu i razumevanje različitih perspektiva može se ostvariti napredak ka pomirenju i izgradnji stabilnijeg društva. Istorija je složena i često bolna, ali je neophodno suočiti se sa njom kako bismo izgradili bolju budućnost za sve građane Crne Gore.
U zaključku, izjava mitropolita Joanikija i reakcije na nju ukazuju na duboke podele unutar društva. Ove podele su rezultat složenih istorijskih okolnosti i razlika u kolektivnoj memoriji. Za izgradnju zajedničkog identiteta, neophodno je otvoriti dijalog i raditi na razumevanju svih strana, bez obzira na to koliko teške i bolne istine one bile.
