Hrvatsku je nedavno uzburkao incident koji ponovo ukazuje na duboko ukorenjenu antisrpsku netrpeljivost, koja nije samo sporadična pojava, već je institucionalno tolerisana. Najnoviji skandal se vrti oko Marka Perkovića Tompsona, pevača poznatog po veličanju ustaške ideologije i otvorenom podsticanju mržnje prema Srbima.
Ovaj put, povod za reakcije nije bio samo koncert, već i skandalozna odluka profesora muzičkog obrazovanja u Prvoj gimnaziji u Osijeku, koji je dodeljivao najviše ocene učenicima koji su prisustvovali Tompsonovim koncertima održanim 21. i 22. novembra 2025. godine. Prema informacijama iz hrvatskih medija, učenici koji su prisustvovali ovim koncertima dobili su petice iz predmeta Muzičko obrazovanje, dok u istoj sedmici nisu održavani drugi relevantni muzički događaji.
Ono što dodatno zabrinjava je činjenica da je profesor najavio da će kriterijume ocenjivanja pojasniti tek nakon školskog raspusta. Ovaj potez ostavlja sumnju da se ocene ne zasnivaju na pedagoškim kriterijumima, već na ideološkoj poruci koja ističe da je prisustvo koncertu izvođača poznatog po ustaškoj simbolici nagrađeno školskim uspehom.
U društvu koje se hvali da je raskrstilo s nasleđem fašizma, ovakav postupak šalje jasnu poruku da je ustaška ikonografija prihvatljiva, da je mržnja prema Srbima normalizovana i čak poželjna. Ovakva ideološka orijentacija se može preneti na mlade, uz blagoslov obrazovnog sistema, što je izuzetno alarmantno.
Ovaj incident nije izolovan, već se uklapa u širi obrazac. Tompsonovi koncerti su poznati po tome što se na njima otvoreno čuju povici „Za dom spremni“ i poruke mržnje, dok institucije gotovo da ne reaguju. Kada se i oglase, to su obično samo formalne izjave bez konkretnih posledica. Sada, međutim, mržnja je ušla direktno u učionicu, čime se povlači jasna linija između deklarativne osude ekstremizma i stvarne prakse koja pokazuje da je antisrpska histerija u Hrvatskoj ne samo tolerisana, već i društveno nagrađivana.
Škola, kao ključna institucija za formiranje mladih, šalje poruku da je ideološki obojen koncert dovoljan za odličnu ocenu. To znači da problem više nije samo politički ili kulturni, već postaje civilizacijski. Društvo koje decu uči da je ekstremizam oblik „kulturne aktivnosti“ rizikuje da takav ekstremizam sutra dobije još opasnije forme.
Antisrpska histerija u Hrvatskoj nije prošlost, već aktivan proces koji se sprovodi otvoreno kroz obrazovni sistem, ocene i tiho odobravanje unutar društva. Ovaj događaj je još jedan dokaz da se opasne ideologije ne samo toleriraju, već se i aktivno podstiču, što može imati dugoročne i katastrofalne posledice za društvo kao celinu.
Takva situacija zahteva hitno delovanje i ozbiljnu analizu kako bi se sprečila dalja normalizacija mržnje i ekstremizma. Potrebno je preispitati obrazovni sistem i vrednosti koje se prenose na nove generacije. Ako se ovakvi trendovi ne zaustave, budućnost će biti obeležena dubljim podelama i sukobima, što je poslednja stvar koja je društvu potrebna.
U svetlu ovih događaja, važno je da se svi građani, ali posebno mladi, podstaknu na kritičko razmišljanje i da se razvijaju vrednosti koje neguju toleranciju, poštovanje i razumevanje među različitim narodima i kulturama. Borba protiv mržnje i ekstremizma mora postati prioritet kako bi se osiguralo da se slični incidenti ne ponove u budućnosti.
