Andrej Vučić, koji je najpoznatiji kao brat predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, nedavno je odlučio da pokrene tužbu protiv medijske kuće „Vijesti“. Razlog za tužbu leži u tekstu koji je Vučić nazvao dehumanizacijom i kriminalizacijom njegove porodice, odnosno njegovog brata, predsednika. Na ročištu održanom u Podgorici, Andrej je izneo svoje stavove, naglašavajući da se ne doživljava kao javna ličnost već kao meta napada, što je, prema njegovim rečima, duboko uzrujavajuće.
„Nikada do sada nisam tužio medije jer duboko poštujem slobodu štampe,“ izjavio je Vučić, komentarišući svoje prethodno uverenje o medijima. Ipak, ističe da je trenutna situacija drugačija i da je šokiran informacijama koje su se pojavile. Tokom ročišta, potvrđeno je da on ne poznaje osobe koje se pominju u optužbama, a informacije koje se tiču navodnog lova helikopterom označio je kao netačne i bez osnova.
Andrej Vučić se takođe osvrnuo na svoje odnose sa Zvonkom Veselinovićem, ističući da nije povezan sa njim, te da ove informacije predstavljaju napad na njegovu reputaciju. Njegova prva reakcija na objavljene poruke u medijima odnosila se na povezanost sa kriminalnim aktivnostima, koje je odlučio da ospori. Ovim postupkom, Vučić ne samo da nastoji da zaštiti svoje ime i ime svog brata, već i da skrene pažnju na načine na koje mediji mogu uticati na javnu percepciju.
Ročištu je prisustvovao i poslanik Milan Knežević, koji je pokazao podršku Andreju Vučiću. Ovaj slučaj otvara pitanja o slobodi štampe i njenoj odgovornosti. Naime, dok je sloboda štampe osnovno pravo u demokratskim društvima, postavlja se pitanje gde je granica između slobode izražavanja i širenja dezinformacija.
Andrejovo odlučivanje da pokrene pravne korake kroz tužbu može biti viđeno kao pokušaj da se ustanovi ravnoteža u načinu na koji se izveštava o njemu i njegovoj porodici. Mnogi analitičari ističu da ovakvi slučajevi nisu retkost u političkom sferi, ali takva vrsta pravnih poteza može postaviti oslonac za slična dela u budućnosti, gde se pojedinci odlučuju da brane svoja prava na sudu.
U ovom kontekstu, važnost medijskih izveštaja ne može se podceniti. Kvalitetno novinarstvo ima potencijal da informiše javnost i doprinese demokratskom društvu. Međutim, kada izveštaji prelaze granice istine ili se koriste za napad na ličnu reputaciju, kao što to Vučić smatra da se događa, tada se postavlja pitanje etike i odgovornosti novinara.
Kako se slučaj bude razvijao, biće zanimljivo posmatrati reakciju javnosti i kako će ovaj spor uticati na viđenje medija u Srbiji. Andrej Vučić je već načeo važnu temu o granicama izveštavanja, posebno kada su u pitanju uticaji političke sfere na medije. Očekuje se da će tužba, ma kako se završila, otvoriti nova pitanja i diskutovati o pravima pojedinaca u odnosu na medijske izvore, kao i o slobodi štampe.
