LONDON – Nova studija švajcarske kompanije „Art Recognition“, koja koristi veštačku inteligenciju (AI), potvrdila je da je slika „Svirač laute“ iz kolekcije Badminton Haus, kupljena za 81.000 evra, delo italijanskog majstora 17. veka, Mikelanđela Mericija da Karavađa. Ova informacija dolazi nakon opsežne analize koja je pokazala visoku verovatnoću autentičnosti umetničkog dela. U istraživanju je utvrđeno da je verovatnoća da je slika autentična čak 85,7 odsto, što ukazuje na to da se radi o originalnom delu jednog od najpoznatijih slikara baroknog perioda.
Mikelanđelo Merici, poznat kao Karavađo, bio je revolucionaran umetnik u svom vremenu, poznat po svojoj jedinstvenoj upotrebi svetlosti i tame, što je postalo poznato kao kjaroskuro. Njegov stil je značajno uticao na razvoj umetnosti u Evropi, a njegova dela su i danas predmet divljenja i proučavanja. „Svirač laute“ je jedno od njegovih manje poznatih dela, a sada, zahvaljujući ovoj studiji, dobila je novu vrednost i značaj.
Pre nego što je slika analizirana od strane „Art Recognition“, bila je osporavana od strane poznatih institucija kao što su aukcijska kuća Sotbis i Metropoliten muzej u Njujorku, koji su je odbili kao kopiju. Ova odbijanja su dodatno podstakla kontroverzu oko autentičnosti dela, ali nova istraživanja sugerišu da bi mogla biti mnogo više od obične reprodukcije.
U analizi su korišćeni napredni algoritmi veštačke inteligencije koji su uspeli da identifikuju karakteristike koje su specifične za Karavađov stil. Ovi alati analiziraju različite aspekte umetničkog dela, uključujući upotrebu boje, svetla, kompoziciju i tehniku slikanja. Ovakva tehnologija omogućava stručnjacima da preciznije ocene autentičnost umetničkih dela, što je posebno važno u svetu umetnosti gde se često susreću lažne reprodukcije.
Osim što je potvrdila autentičnost „Svirača laute“, studija takođe postavlja važna pitanja o vrednosti i tržištu umetnosti. Umetničke slike, posebno one za koje se veruje da su dela velikih majstora, mogu dostići astronomske sume na aukcijama. Međutim, kako se tržište razvija, tako se i metode zaštite i provere autentičnosti moraju prilagoditi novim tehnološkim dostignućima.
U ovom kontekstu, veštačka inteligencija postaje ključni alat u borbi protiv falsifikata i u očuvanju umetničkog nasleđa. Stručnjaci smatraju da će u budućnosti ovakve tehnologije postati standard u analizi umetničkih dela. Takođe, ovo može otvoriti nove mogućnosti za umetnike i kolekcionare, omogućavajući im da bolje razumeju i vrednuju svoja dela.
U međuvremenu, „Svirač laute“ će verovatno privući pažnju umetničkih kritičara i kolekcionara, koji će biti zainteresovani za dalje istraživanje i eventualno izlaganje ovog dela. Kako se nova saznanja šire, slika bi mogla postati jedan od centralnih komada u karavđovskom opusu, a njen status umetničkog dela bi mogao da se podigne na još viši nivo.
U svetu umetnosti, ovakvi događaji često vode do novih otkrića i redefinisanja istorije umetnosti. Sa svakim novim istraživanjem, granice između originala i kopije postaju sve jasnije, a umetnost postaje sve dostupnija i razumljivija široj javnosti. Kako tehnologija nastavlja da napreduje, tako i svet umetnosti ulazi u novu eru, u kojoj su inovacije i tradicija spojene na načine koji su nekada bili nezamislivi.
