Američki napad na Venecuelu preti da izazove novi nagli rast cena nafte, nakon što je do kraja 2025. godine cena Brent sirove nafte opala za 20 odsto, stabilizujući se na oko 60 dolara po barelu, čime se vratila na nivoe od pre četiri godine. Ova informacija se može pronaći u članku španskog lista El Pais.
Kako se navodi, olakšanje koje je smanjenje cena donelo glavnim zemljama potrošačima nafte, sada je ugroženo Trampovim vojnim napadom na Venecuelu i potencijalnim uticajem koji to može imati na cene sirove nafte. Od dostizanja vrhunca cena u martu 2022. godine, kada je barel koštao 128 dolara, cena nafte je naglo pala, završivši prošlu godinu na oko 60 dolara, što predstavlja pad od više od 50 odsto i povratak na nivoe s početka 2021. godine.
Najnoviji podaci Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), koja okuplja najveće svetske proizvođače, ukazuju na to da će potencijalni uticaj američkih napada na Venecuelu biti umanjen, ali ne i potpuno uklonjen. Proizvodnja sirove nafte u Venecueli opada proteklih godina, pa je tako 2023. godine dostigla 783.000 barela dnevno, što je tek 2,9 odsto od ukupne proizvodnje OPEK-a. Ipak, veći značaj na tržištima nafte može se dati rezervama nego proizvodnji, a kada su u pitanju rezerve, Venecuela ima vodeću ulogu sa 303 milijarde barela. To čini 19,3 odsto od ukupnih rezervi, čime se Venecuela pozicionira kao zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu, ispred Saudijske Arabije i Irana.
Američka Siti banka je u izveštaju od sredine decembra prošle godine upozorila da bi kontinuirana eskalacija tenzija sa SAD mogla da ugrozi izvoz i isporuke venecuelanske nafte, što bi u kratkoročnom periodu moglo da dovede do rasta cena nafte. Sa druge strane, banke su predvideli scenario prema kojem bi cena sirove nafte marke Brent mogla da nastavi sa padom u prvom kvartalu 2026. godine usled globalne prekomerne ponude.
Međutim, postoji mogućnost da pod pritiskom geopolitičkih tenzija cena barela može porasti na 75 dolara. Ove informacije osvetljavaju kompleksnost situacije na tržištu nafte, gde se geopolitički faktori sve više prepliću sa ekonomskim pokazateljima.
U svojim aktivnostima usmerenim na suzbijanje likvidnosti venecuelanske vlade, Donald Tramp je prošlog marta opozvao licence nekoliko naftnih kompanija za kupovinu sirove nafte od Venecuele, uključujući špansku firmu Repsol. Ova odluka je imala značajne posledice, pa je tako uvoz nafte iz Venecuele u Španiju opao za 70,2 odsto u 2025. godini. Kompanija koja je najviše pogođena ovim vetom je upravo Repsol, koji još uvek čeka na naplatu 586 miliona evra koje mu duguje venecuelanska vlada.
Repsol je 2016. godine odobrio zajam od 1,11 milijardi evra venecuelanskoj državnoj naftnoj kompaniji PDVSA, a Madurova vlada se obavezala da će ga otplatiti isporukama sirove nafte preko zajedničkog preduzeća Petroquiriquire. Ove ekonomske posledice dodatno komplikuju situaciju, jer Venecuela ne samo da se suočava sa unutrašnjim problemima, već i sa spoljnim pritiscima.
U svetlu svih ovih događaja, tržište nafte ostaje nepredvidivo, a analitičari i investitori pažljivo prate razvoj situacije. Mogući rast cena nafte kao posledica američkih vojnih akcija može imati dalekosežne posledice ne samo za Venecuelu, već i za globalno tržište energenata. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se situacija odvijati, a previranja u Venecueli će zasigurno imati uticaj na međunarodne cene nafte.
