Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nedavno je odobrila izuzeće za američke kompanije od globalnog minimalnog poreza na dobit od 15 procenata. Ova odluka je zabeležena u izveštaju koji je objavila organizacija, čime se omogućava američkim firmama da izbegnu dodatne poreze na dobit ostvarenu u stranim jurisdikcijama, čak i ako su te dobitke oporezovale po stopama ispod propisanog minimuma.
Ovaj sporazum je značajan jer omogućava američkim kompanijama da se izuzmu od dodatnih poreza koje bi druge države mogle da uvedu kako bi nadoknadile razliku u oporezivanju. Ovakve odluke su rezultat pregovora koji su usledili nakon povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz globalnog okvira za minimalno oporezivanje, što je učinjeno prošle godine pod administracijom tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Trampova administracija je smatrala da bi takav sporazum mogao negativno da utiče na konkurentnost američkih firmi na globalnom tržištu.
Ministar finansija SAD, Skot Besent, uspeo je da obezbedi podršku zemalja Grupe sedam (G7) za ovo izuzeće. U tom kontekstu, dogovoreno je da republikanci u Kongresu uklone takozvani „porez iz osvete“ iz poreskog zakona usvojenog 2025. godine, koji je izazvao zabrinutost među investitorima i na finansijskim tržištima. Ovaj zakon je predviđao dodatne poreze za kompanije koje su oporezovale dobit u stranim jurisdikcijama.
Američke vlasti ističu da su njihove kompanije već podložne minimalnom oporezivanju. Naime, postoji federalni minimalni porez od 15 procenata za kompanije čiji profit premašuje milijardu dolara, kao i poseban sistem oporezivanja dobiti ostvarene u inostranstvu, pri čemu su porezi postavljeni u rasponu od 12,6 do 14 procenata. Ova pravila su dizajnirana kako bi se osiguralo da američke kompanije ne izbegavaju oporezivanje premeštanjem profita u zemlje sa niskim porezima.
Globalni minimalni porez je osmišljen kao alat za sprečavanje premeštanja profita u jurisdikcije sa niskim porezima. Ovaj porez bi obuhvatao multinacionalne kompanije sa godišnjim prihodima većim od 750 miliona evra. OECD procenjuje da bi puna primena ovog poreza mogla doneti oko 220 milijardi dolara dodatnih prihoda državama širom sveta. Međutim, izuzeće koje je odobreno američkim kompanijama može značajno smanjiti potencijalne prihode koje bi druge države mogle ostvariti kroz ovaj sistem.
Ova situacija izaziva zabrinutost među ekonomistima i analitičarima, koji smatraju da bi takva politika mogla stvoriti nepoštenu konkurenciju na globalnom tržištu. Mnoge zemlje mogle bi se suočiti sa gubitkom prihoda jer bi američke kompanije imale prednost u poređenju sa lokalnim firmama koje ne mogu da iskoriste iste privilegije. Ova situacija je posebno relevantna u svetlu rastuće globalne kritike na račun poreznih olakšica koje se nude velikim korporacijama.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da su međunarodni poreski sistemi pod pritiskom da se reformišu kako bi se osiguralo pravedno oporezivanje. Različite zemlje se bore sa problemom kako da zadrže ekonomski rast i istovremeno obezbede pravično oporezivanje svojih građana i kompanija. Ovaj izazov se dodatno komplikuje globalizacijom i digitalizacijom ekonomije, koje omogućavaju kompanijama da lako premeštaju profit između različitih jurisdikcija.
S obzirom na sve ove faktore, budućnost globalnog minimalnog poreza i dalje ostaje neizvesna. Očekuje se da će se nastaviti pregovori i diskusije o ovom pitanju, a međunarodni lideri će morati da pronađu ravnotežu između stimulisanja rasta i obezbeđivanja pravednog oporezivanja. Dok su američke kompanije trenutno u povoljnijem položaju zahvaljujući ovom izuzeću, ostaje da se vidi kako će se međunarodni ekonomski pejzaž razvijati u godinama koje dolaze.
