Brisel – Ambasadori zemalja članica Evropske unije postigli su danas dogovor o uspostavljanju novog fonda kojim bi u kratkom roku trebalo da se obezbedi 150 milijardi evra za odbrambene projekte. Ovaj dogovor dolazi u trenutku kada raste zabrinutost među evropskim liderima zbog potencijalnih pretnji, posebno u svetlu tenzija sa Rusijom i neizvesnosti oko američke vojne podrške Evropi.
Prema informacijama koje je prenela agencija Rojters, pozivajući se na pouzdani, ali neimenovani izvor upoznat sa situacijom, ovaj sporazum je rezultat sve većih strahova od Rusije i sumnji u to da bi nova američka administracija mogla da pruži potrebnu zaštitu Evropi. U poslednjih nekoliko godina, evropske države su se suočavale s izazovima vezanim za regionalnu stabilnost, što je dodatno pojačalo potrebu za jačanjem odbrane i sigurnosti.
Evropska komisija je prvi put predložila uspostavljanje ovog fonda u martu ove godine, kada su lideri EU izrazili zabrinutost da bi administracija predsednika SAD Donalda Trampa mogla da smanji vojnu podršku Evropi. Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ stvorila je sumnje u pouzdanost američkih garancija, što je dodatno podstaklo zemlje članice EU da preduzmu korake ka jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta.
Osnivanje ovog fonda predstavlja značajan iskorak u pravcu jačanja vojne saradnje unutar Evropske unije. Planira se da se sredstva iz fonda koriste za različite odbrambene projekte, uključujući razvoj novih tehnologija, modernizaciju postojećih vojnih sistema i jačanje kapaciteta za zajedničke vojne operacije. Očekuje se da će ovaj fond omogućiti evropskim zemljama da bolje reaguju na krizne situacije i pretnje, kao i da unaprede svoju stratešku autonomiju.
S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu, jasno je da EU mora da preispita svoje bezbednosne strategije. Mnoge članice EU, posebno one koje se nalaze u neposrednoj blizini Rusije, postavile su pitanje koliko su zapravo zavisne od američkog vojnog prisustva i zaštite. Ovaj fond može biti ključan korak ka smanjenju te zavisnosti i jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta.
Takođe, uspostavljanje ovog fonda može doprineti jačanju industrije odbrane u Evropi. Očekuje se da će sredstva iz fonda biti usmerena na istraživanje i razvoj, što bi moglo rezultirati novim inovacijama i tehnologijama koje bi koristile ne samo vojskama, već i civilnom sektoru. U tom smislu, ovaj fond bi mogao imati dugoročne pozitivne efekte na evropsku ekonomiju.
Međutim, postoje i izazovi koji prate uspostavljanje ovakvog fonda. Pitanje raspodele sredstava, kao i transparentnost u procesu donošenja odluka, biće ključni faktori u njegovom uspehu. Evropske zemlje će morati da postignu konsenzus o prioritetima i projektima koje će finansirati, što može biti izazovno s obzirom na različite strateške interese i vojne kapacitete zemalja članica.
U zaključku, uspostavljanje novog fonda za odbranu u Evropskoj uniji predstavlja značajan korak ka jačanju evropske sigurnosti i odbrane. U svetlu sve većih pretnji, posebno iz Rusije, EU se suočava s potrebom za jačanjem svoje strateške autonomije i sposobnosti da odgovori na krizne situacije. Ovaj fond može biti ključan alat u postizanju tih ciljeva, ali uspeh će zavisiti od sposobnosti zemalja članica da rade zajedno i usmere sredstva ka zajedničkim prioritetima.
