Ambasador Srbije u Crnoj Gori, Nebojša Rodić, pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore zbog nedavne objave na zvaničnom nalogu „Serbia in English“. Ova objava se odnosi na jezičku politiku Crne Gore i izazvala je brojne reakcije u crnogorskoj javnosti. Objavljeno je da Crna Gora ne priznaje srpski jezik, koji govori 43 odsto građana, što ga čini jezikom većine prema poslednjem popisu stanovništva.
Objava na društvenoj mreži Iks uključivala je i video snimak sa likom iz popularnog crtanog filma „Simpsonovi“, Homerom Simpsonom. U objavi se ističe da poštovanje prava većinskog jezika predstavlja vrednost Evropske unije, postavljajući pitanje zašto Crna Gora ne priznaje srpski jezik. Ova tema je posebno važna s obzirom na to da Crna Gora trenutno pregovara o pristupanju EU i zatvaranju 13. poglavlja, koje se odnosi na pravdu i osnovna prava.
Crnogorska strana je ovu objavu shvatila kao mešanje u unutrašnja pitanja države, posebno imajući u vidu da dolazi sa zvaničnog komunikacionog kanala Vlade Srbije. Kako prenosi podgorička Pobjeda, očekuje se da će tokom razgovora u Ministarstvu spoljnih poslova biti postavljena pitanja vezana za stav koji je plasiran putem zvaničnog naloga Srbije, s obzirom na to da je ambasador Rodić do sada izbegavao javno komentarisanje unutrašnjih političkih i institucionalnih prilika u Crnoj Gori.
Ovaj incident ukazuje na složene odnose između Srbije i Crne Gore, koji su često obeleženi istorijskim, kulturnim i političkim tenzijama. Srpski jezik i nacionalni identitet su često bili predmet rasprava, s obzirom na to da su mnogi građani Crne Gore srpske nacionalnosti, ali se država zvanično opredelila za crnogorski jezik kao svoj službeni jezik.
U ovom kontekstu, pitanje jezika postaje simbol identiteta i političkih stavova. Srpski jezik, iako ga govore mnogi građani, ne uživa status koji bi omogućio njegovu zvaničnu upotrebu u državnim institucijama. Ova situacija izaziva različite reakcije u društvu, a deo populacije se protivi marginalizaciji srpskog jezika i kulture, smatrajući to oblikom diskriminacije.
Crna Gora je nezavisna država od 2006. godine, a tokom svoje istorije prolazila je kroz različite političke i društvene promene. U poslednjim godinama, pitanje nacionalnog identiteta i jezika postalo je još važnije, posebno u svetlu integracija u Evropsku uniju. Pitanja kao što su jezička prava, prava manjina i nacionalni identitet postavljaju izazove za vladajuće strukture i zahtevaju pažljivo upravljanje.
Ambasador Rodić će, prema očekivanjima, u razgovoru u Ministarstvu spoljnih poslova imati priliku da pojasni stavove izneto u pomenutoj objavi. Ovaj razgovor može biti prilika za smanjenje tenzija i bolje razumevanje između dve zemlje, koje dele složenu istoriju i kulturne veze.
Pitanje jezika u Crnoj Gori nije samo lingvističko, već i političko i identitetsko. Dok jedni smatraju da bi srpski jezik trebao da uživa veće priznanje, drugi se protive takvim stavovima, pozivajući se na potrebu za očuvanjem crnogorskog identiteta. Ovakve rasprave su uobičajene u društvima koja su prošla kroz turbulentne promene i gde se nacionalni identitet još uvek definiše.
U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi dijalog i traženje rešenja koja će omogućiti svim građanima Crne Gore da se osećaju uključeno i poštovano, bez obzira na njihov jezik ili nacionalnost. Samo kroz otvorenu komunikaciju i razumevanje može se graditi stabilnija i kohezivnija društvena zajednica.
