Ambasada Ruske Federacije u Crnoj Gori nedavno je reagovala na izjave premijera Milojka Spajića koje su iznete tokom premijerskog sata u Skupštini, 30. marta. Premijer je kritizovao unutrašnju situaciju u Rusiji, kao i njenu politiku u Ukrajini, što je izazvalo oštru reakciju iz Moskve. Ambasada je saopštila da su te izjave zasnovane na zapadnim propagandnim narativima i da doprinose pogoršanju odnosa između dve zemlje.
Reakcija je usledila nakon što je Spajić tvrdio da postoji tajna verzija sporazuma između Demokratske partije socijalista (DPS) i Putinove Jedinstvene Rusije. Prema njegovim rečima, taj sporazum navodno obavezuje DPS da Crna Gora ne uđe u Evropsku uniju ako interesi Rusije budu suprotni interesima EU. Ove tvrdnje su izazvale negiranje od strane poslanika DPS-a, koji su pokazali tekst sporazuma kako bi dokazali da Spajić greši.
Ova rasprava u Skupštini bila je vrlo žestoka, a učesnici su se međusobno optuživali, koristeći razne uvrede. Ambasada Rusije je nakon svega ocenila da su učesnici rasprave ostavili malo nade za obnavljanje bilateralnog dijaloga između ruske i crnogorske strane.
Ambasada je takođe istakla da su učesnici rasprave pogrešno citirali odredbe sporazuma između Jedinstvene Rusije i DPS-a, koristeći ih kao potkrepu svojim stavovima. Iz Ambasade su naglasili da je sistem vlasti Ruske Federacije bio označen kao „režim koji čini strašne stvari svom narodu“, što dodatno komplikuje već napete odnose.
U vezi sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, iz Ambasade su ponovili da se ona sprovodi u skladu sa međunarodnim pravom i da će trajati dok se ne postignu njeni ciljevi. Rusija se zalaže za mirno rešenje sukoba, ali, s obzirom na rastući rusofobni sentiment na Zapadu, očekuju teške pregovore. Ako ne dođe do napretka, vojna operacija će se nastaviti.
Ambasada je kritikovala izjavu crnogorskih političara kao „neosnovanu“ i „nerealnu“, sugerišući da oni koji izražavaju nezadovoljstvo situacijom u Rusiji verovatno nisu dovoljno upućeni i da se oslanjaju na zapadne narative. Pozvali su crnogorske zvaničnike da posete Rusiju kako bi stekli bolje razumevanje situacije.
Ruska strana je više puta predlagala korake za poboljšanje odnosa, ali njene inicijative nisu dobile odgovarajući odgovor. U vezi sa krizom u Ukrajini, iz Ambasade su preporučili da se pre razgovora o ovoj temi pažljivo ispita niz izjava ruskih zvaničnika o razlozima za sprovođenje specijalne vojne operacije, koja je, kako su istakli, rezultat delovanja ukrajinskih nacionalista koji su došli na vlast nakon državnog udara 2014. godine. Ovi nacionalisti su, prema izjavama iz Moskve, započeli represije prema onima koji su se protivili ukorenjivanju strane ideologije i napadima na ruski jezik i kulturu.
Ova situacija dodatno ukazuje na složenost odnosa između Crne Gore i Rusije, kao i na izazove sa kojima se obe strane suočavaju u kontekstu međunarodnih odnosa. U svetlu ovih događaja, jasno je da će odnosi između dve zemlje i dalje biti podložni napetostima, a svaki pokušaj dijaloga će biti praćen pažljivim razmatranjem obe strane.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će odnosi između Crne Gore i Rusije ostati napeti, a svaki pokušaj dijaloga će biti praćen pažljivim razmatranjem i obostranim očekivanjima.
