BEOGRAD – Kompozitor filmske i pop muzike, Aleksandra Kovač, istakla je da je prvi album njenog dua K2 bio prava oaza pozitivne energije u Srbiji. Pored toga, Kovač je podelila svoja osećanja o radu na muzici za film „Dara iz Jasenovca“, naglašavajući da je taj proces bio emotivan i izazovan, dok je izrazila zabrinutost zbog nivoa amaterizma u savremenoj domaćoj muzici.
U razgovoru sa Tanjugom, Kovač je podsetila na period kada je njihov prvi album, koji je snimila zajedno sa sestrom Kristinom Kovač, objavljen 1995. godine, u vreme kada je Srbija prolazila kroz teške trenutke. Njihova muzika, kako je rekla, bila je oslobođena tih teških tema, predstavljajući „oazu pozitivne energije, svetlosti i radosti“.
Povodom 30. godišnjice od izlaska prvog albuma, Kovač je najavila remasterizovano reizdanje koje je objavila muzička kuća Basiviti (Bassivity). Ona je istakla da su sestre Kovač sa svojim boravkom u Londonu donele muziku koja nije bila prisutna u Srbiji tog vremena. „Sve zajedno je sklupčano u miksturu različitih muzičkih stilova koji su bili vrlo aktuelni u svetu. Hip hop, raga, džangl, arenbi, balade… sve smo u tom prvom albumu podarile publici“, rekla je.
Kovač se osvrnula i na svoju samostalnu karijeru, ističući da je sa albumom „Med i mleko“ postala prva dobitnica Emtivi (MTV) nagrade „Best Adria Act“ iz Srbije 2006. godine. Nominacija je, kako je opisala, bila ispunjenje dečijih snova, a kada je proglašena za pobednicu, to je bio „neverovatan osećaj“. „Bila je velika stvar za mene i za Srbiju“, dodala je.
Međutim, Kovač je napomenula da nagrada nije donela značajne povlastice u muzičkom poslu, naglašavajući da je u inostranstvu novac ključni faktor koji obezbeđuje poziciju umetnika. Takođe, osvrnula se na komentare koji su pratili uspeh njenog prvog albuma, naglašavajući kako su mnogi smatrali da je to postignuto zahvaljujući njenom ocu, poznatom kompozitoru i producentu Korneliju Kovaču. „Nije mi bilo teško da razumem odakle dolaze takvi komentari jer živimo u patrijahalnom društvu“, rekla je Kovač.
Osnažene samopouzdanjem, sestre Kovač su se suočavale sa skepticizmom starijih producenata koji su im govorili da ne troše vreme na muziku koja nije „folk, dens ili rokenrol“. Ipak, to ih je motivisalo da dokažu svoju vrednost. „Rad govori više od reči“, konstatovala je Kovač.
Govoreći o svom ocu, Kovač je istakla da je od njega naučila mnogo, ne kroz reči, već kroz posmatranje njegovog rada sa najpoznatijim muzičarima bivše Jugoslavije. „To je bila mala škola muzike, aranžiranja i odnosa sa ljudima“, prisetila se.
Osim toga, Kovač je podelila svoja iskustva u radu na muzici za film „Dara iz Jasenovca“. Istakla je da je radila sa velikom odgovornošću, preplavljujući emocijama tokom procesa stvaranja muzike koja treba da oda počast žrtvama. „Muzika mora da bude najnežnija, najemotivnija, a dramatična i strašna na trenutke“, objasnila je.
Na kraju, Kovač je izrazila zabrinutost zbog trenutnog stanja u domaćoj muzici, smatrajući da se čuje „amaterizam“ u mnogim pesmama koje se danas produciraju. „Danas ne čujem mnogo znanja kod naših autora. To je čisto neznanje“, zaključila je. Kovač je takođe naglasila da joj je drago što postoje umetnici koji rade kvalitetne stvari i uvek ih podržava u njihovom radu.
