U malinogorjima Zapadne Srbije, sezona berbe malina, poznatog kao „crveno zlato“, ove godine doživela je ozbiljne probleme. Loši vremenski uslovi, koji uključuju rani mraz, padavine i izuzetno visoke temperature tokom berbe, značajno su uticali na prinos i kvalitet roda. Ove nepovoljne klimatske promene dovele su do toga da se očekuje proizvodnja od samo 60 do 80 hiljada tona malina, što je daleko ispod uobičajene količine.
Dr. Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo, ističe da su ekstremne vremenske prilike, poput jakog sunčevog zračenja, uzrokovale ne samo smanjenje količine, već i pogoršanje kvaliteta plodova. Maline su manje i slabije kvalitete nego što su kupci navikli, što može imati dugoročne posledice na tržištu. Proizvođači se suočavaju s izazovom da održe standarde kvaliteta koji su Srbiju učinili poznatom kao lidera u proizvodnji malina.
Trendovi u srpskom malinarstvu pokazuju zabrinjavajuće promene. Prema nekim podacima, površina pod malinjacima u Srbiji iznosi oko 19.000 hektara, ali na terenu se situacija drastično razlikuje, s manje od 8.000 hektara trenutno u proizvodnji. Ovo smanjenje površina može ugroziti poziciju Srbije kao značajnog proizvođača malina na globalnom tržištu.
Leposavić naglašava da je potrebno hitno delovati kako bi se rešila kriza u malinarstvu. Uključivanje svih aktera u malinarskoj industriji, od proizvođača do državnih institucija, ključno je za pronalaženje rešenja. On ukazuje na to da je država od 2018. godine formirala radnu grupu, ali do sada nije postigla konkretne rezultate u rešavanju problema s kojima se suočavaju mali proizvođači.
Osim što je potrebno unaprediti kvalitet sadnog materijala, važno je i bolje poznavanje tržišta. Česti su primeri kada otkupljivači i izvoznici prave greške u proceni cena, što dovodi do nestabilnosti na tržištu. Leposavić predlaže da se više pažnje posveti marketingu i promociji srpskih malina, kako bi se izbeglo slanje negativnih slika iz malinjaka. Srbija je oduvek bila poznata po kvalitetu svojih malina, a važno je da to ostane i u budućnosti.
U svetlu ovih izazova, malinarstvo u Srbiji se suočava s ozbiljnom krizom koja može ugroziti njegovu budućnost. Ukoliko se trenutno stanje ne promeni, Srbija bi mogla izgubiti svoju poziciju na tržištu malina. Neophodno je da se svi učesnici u ovoj industriji udruže i pronađu zajednička rešenja koja će omogućiti oporavak i unapređenje srpske proizvodnje malina.
Upravitelji i proizvođači moraju prepoznati značaj inovacija i modernizacije proizvodnje. Ulaganja u nove tehnologije i metode gajenja malina mogu doprineti poboljšanju prinosa i kvaliteta. Takođe, edukacija proizvođača o najnovijim trendovima i potrebama tržišta može im pomoći da se prilagode zahtevima kupaca, čime bi se osiguralo da srpske maline ostanu tražene i cenjene na globalnom nivou.
Ova situacija je poziv na akciju ne samo za proizvođače, već i za državne institucije koje bi trebale da pruže podršku i smernice, kako bi se srpsko malinarstvo održalo i razvijalo u budućnosti. U narednim godinama, ključno će biti kako će se odgovoriti na izazove koje donose klimatske promene i tržišne prilike. Samo zajedničkim naporima može se osigurati budućnost srpskog malinarstva i očuvati status koji Srbija ima na svetskom tržištu malina.
