Prema podacima Instituta za javno zdravlje (IJZ), samo 22,6% dece rođene 2023. godine u Crnoj Gori vakcinisano je protiv malih boginja, zaušaka i rubele prema kalendaru obavezne vakcinacije. Za postizanje kolektivnog imuniteta, neophodno je da se vakciniše najmanje 95% populacije. Alarmantno niske stope vakcinacije primećene su u većini opština, a situacija se posebno pogoršava u pojedinim mestima gde je obuhvat vakcinacijom dramatično nizak.
U tri severne opštine – Andrijevici, Gusinju i Plavu – više od polovine dece u drugoj godini života je vakcinisano. Međutim, u opštinama kao što su Šavnik, Danilovgrad i Nikšić, obuhvati su kritični. U Šavniku se beleži nula procenata vakcinisanih, što zahteva urgentnu reakciju nadležnih zdravstvenih institucija. U Danilovgradu je vakcinisano samo 6,7% dece, dok je u Nikšiću taj procenat 8%. U glavnom gradu, Podgorici, vakcinisano je 20,6% dece, ali su i ovi rezultati daleko od potrebnog nivoa.
Zabrinjavajuće je što su antivakcinalna uverenja posebno prisutna u južnim i centralnim delovima Crne Gore. Iako je u 2022. godini zabeležen blagi porast vakcinacije protiv hepatitisa B i BCG vakcine (protiv tuberkuloze), obuhvati su i dalje znatno niži nego u prethodnim decenijama. U 2023. godini, obuhvat MMR vakcinom je opao na alarmantnih 22,6%, što predstavlja ozbiljan javnozdravstveni rizik. Ova situacija zahteva hitnu i koordinisanu reakciju zdravstvenih vlasti i društvenih aktera.
Jedan od glavnih uzroka niskog obuhvata vakcinacije je prisutnost antivakcinalnih grupa koje šire dezinformacije o vakcinama. Tokom epidemije morbila u 2017. i 2018. godine, i pored obolevanja i smrtnih slučajeva, ovi pokreti su nastavili da šire neistine putem društvenih mreža. Efekti ovih poruka su najuočljiviji u turističkim i internetom dobro povezanim delovima države, gde se antivakcinalne dezinformacije lako šire.
Pored toga, niske stope vakcinacije su rezultat i zbunjenosti roditelja koji se suočavaju sa kontradiktornim informacijama. Pedijatrijska služba nije adekvatno odgovorila na rastući broj zahteva roditelja za edukacijom o MMR vakcini, često zbog opterećenosti i nedostatka obuke u komunikacijskim veštinama. Ovakva situacija može imati dugoročne posledice po zdravlje dece i čitave populacije.
U mnogim opštinama, kao što su Ulcinj, Zeta, Budva, Bar, Cetinje, Kotor i Tuzi, takođe su zabeleženi nizak obuhvati vakcinacije, što dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem. Epidemiolozi upozoravaju da gubitak kolektivnog imuniteta, posebno kada su u pitanju morbili, može dovesti do ozbiljnih javnozdravstvenih kriza.
Zdravstvene vlasti i međunarodni partneri moraju zajedno raditi na poboljšanju situacije. Potrebno je sprovesti kampanje za podizanje svesti, edukovati roditelje i omogućiti im pristup tačnim informacijama o vakcinama. Samo tako će se moći osigurati zaštita dece i zajednice od potencijalno opasnih epidemija.
U zaključku, sada je vreme za hitnu akciju i saradnju svih relevantnih strana kako bi se povećao obuhvat vakcinacije i osiguralo zdravlje budućih generacija. Deca su naša budućnost, i njihov imunitet je ključan za zdravu i sigurnu zajednicu.
