Zagađenost vazduha ovih dana je jedna od glavnih tema u regionu, a situacija je posebno alarmantna u Crnoj Gori, gde su u Pljevljima zabeležene rekordne vrednosti zagađenja. U Bosni i Hercegovini, situacija je još dramatičnija, jer se Sarajevo našlo na listi najzagađenijih gradova u svetu. Srpski gradovi takođe beleže visoke nivoe zagađenja, naročito u prvim nedeljama godine.
Kao i svake zime, zagađenje vazduha postaje posebno aktuelno. U Crnoj Gori, Pljevlja su postala centar pažnje zbog katastrofalne situacije, koju su potvrdili stručnjaci i najvažniji državni zvaničnici, uključujući predsednika Jakova Milatovića. Ivana Vojinović, direktorka Centra za klimatske promene Univerziteta Donja Gorica, izjavila je da je zagađenje u Pljevljima alarmantno i da nije reč o incidentnoj situaciji, već o višedecenijskom problemu.
„Ovo je sistemski problem sa kojim se Crna Gora suočava i sa kojim je teško izaći na kraj. Zagađenje u Crnoj Gori ima sezonski karakter, a kada se aktiviraju sistemi za grejanje, dolazi do eskalacije i prekoračenja graničnih vrednosti emisija“, naglasila je Vojinović. Pljevlja su najteže pogođena, ali i drugi gradovi poput Bijelog Polja, Podgorice i Nikšića imaju ozbiljne probleme sa zagađenjem.
U Pljevljima se koristi ugalj u individualnim ložištima, kojih ima oko 4.000, kao i u gradskim kotlarnicama, kojima upravlja termoelektrana Pljevlja. „Situacija u Pljevljima je najsloženija zbog sinergije različitih izvora zagađenja“, kaže Vojinović.
Govoreći o zagađenju u regionu, ona je navela dva osnovna uzroka. Prvi je učestala upotreba uglja, koja je karakteristična za zemlje poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Severne Makedonije, gde se i dalje dominantno proizvodi električna energija iz termoelektrana. Ova praksa značajno opterećuje kvalitet vazduha u celom regionu, a meteorološke prilike dodatno pogoršavaju situaciju.
Zagađenje vazduha postaje sve veći problem, kako u Crnoj Gori, tako i u okolnim zemljama. Tokom zime, kada se poveća potrošnja grejanja, dolazi do povećanja emisija štetnih čestica, što negativno utiče na zdravlje stanovništva. Preporučuje se da građani prate izveštaje o kvalitetu vazduha i preduzimaju mere zaštite, kao što su smanjenje kretanja na otvorenom u vreme kada su nivoi zagađenja visoki.
Zagađenje vazduha ne utiče samo na fizičko zdravlje ljudi, već i na mentalno zdravlje, a može izazvati i ekonomske posledice zbog povećanja troškova lečenja i smanjenja produktivnosti. Vojinović upozorava da je potrebno hitno delovati kako bi se smanjile emisije zagađujućih materija i unapredila situacija.
„Potrebna su održiva rešenja, kao što su prelazak na obnovljive izvore energije i poboljšanje energetske efikasnosti“, dodaje ona. U tom smislu, važno je da se uključe svi relevantni akteri, uključujući vlade, lokalne zajednice i građane, kako bi se stvorili uslovi za čistiji i zdraviji vazduh.
Zagađenje vazduha u regionu predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva zajednički pristup i dugoročne strategije. Bez hitnih mera, situacija će se samo pogoršavati, a zdravlje ljudi će biti ugroženo. Zbog toga je važno nastaviti sa javnom debatom o ovom problemu i tražiti rešenja koja će doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u Crnoj Gori i širom Balkana.
Kompletan razgovor sa Ivanom Vojinović možete pogledati u snimku na vrhu teksta.
