Na teritoriji Pomoravskog okruga u Srbiji, od početka žetve, zabeleženi su alarmantni podaci o požarima koji su uništili četiri kombajna i oko 34 hektara neovršenih žitarica. Ove brojke predstavljaju rast od čak 300 puta u odnosu na prethodne godine, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Iako su nadležni organi i dalje upozoravali na opasnosti spaljivanja strništa, neki poljoprivrednici nastavljaju ovu praksu, čak i nakon završetka žetve.
Tokom letnjih meseci, kada su temperature visoke, opasnost od požara je posebno izražena. Vatra se lako širi, a osim ekoloških, postoje i značajne finansijske posledice za one koji prekrše zakon. Naime, za spaljivanje strnih ostataka, Zakon o poljoprivrednom zemljištu predviđa novčane kazne koje se kreću od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica, dok za pravna lica kazne mogu dostići i do milion dinara. U slučajevima kada dođe do veće materijalne štete, zaprećene su i zatvorske kazne koje se kreću od šest meseci do tri godine.
Aleksandar Ilić, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno-savetodavne stručne službe u Jagodini, ističe da spaljivanje strnih ostataka ima katastrofalne posledice po plodnost zemljišta. Prema njegovim rečima, uništavanje prvih pet centimetara najplodnije zemlje uzrokuje gubitak mikroorganizama koji su od suštinskog značaja za formiranje humusa. Mnogi poljoprivrednici veruju da će vatrom osloboditi zemljište od bolesti ili semena korova, ali se pokazalo da je to zabluda. Umesto toga, preporučuje se zaoravanje slame, jer to omogućava unos hranljivih materija u tlo i poboljšava vodni režim.
U poslednjim godinama, sa porastom temperature i sušnih perioda, rizici od požara su se povećali, a efekti su vidljivi ne samo na poljoprivrednom zemljištu, već i na čitavim ekosistemima. Ovaj problem nije samo lokalne prirode, već se može smatrati ozbiljnim izazovom za celokupnu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. U svetlu ovih događaja, nadležni organi pozivaju poljoprivrednike da se pridržavaju zakonskih propisa i da ne koriste vatru kao sredstvo za rešavanje problema.
Osim što poljoprivrednici snose posledice u smislu kazni, uništavanje zemljišta može imati dugoročne posledice po kvalitet i plodnost koje se ne mogu lako nadoknaditi. Promene u strukturi zemljišta i gubitak mikroorganizama mogu dovesti do smanjenja prinosa u budućim sezonama, što će dodatno otežati život poljoprivrednicima i dovesti do ekonomskih gubitaka.
S obzirom na to da su požari na poljoprivrednim površinama sve učestaliji, važno je da se osnaže edukativne kampanje koje će informisati poljoprivrednike o rizicima spaljivanja strništa. Povećanje svesti o značaju očuvanja plodnosti zemljišta i pravilnom upravljanju resursima može značajno doprineti smanjenju ovakvih incidenata u budućnosti.
Na kraju, apelima nadležnih organa i stručnjaka, poljoprivrednici su pozvani da razmotre alternative spaljivanju strnih ostataka. Ova praksa, iako možda privlačna na prvi pogled, može imati dugoročne negativne posledice po njihovu proizvodnju i životnu sredinu. Samo zajedničkim naporima i svestan pristupom, može se obezbediti održiva poljoprivreda koja će biti u skladu sa ekološkim principima i zakonima.
