BRISEL – Ako bi Sjedinjene Američke Države silom preuzele kontrolu nad Grenlandom, to bi predstavljalo kraj NATO-a, izjavio je evropski komesar za odbranu i svemir Andrij Kubilijus. On je naglasio da bi takav potez imao dalekosežne posledice ne samo za vojnu alijansu, već i za odnose među zemljama članicama.
Kubilijus je tokom press konferencije u Briselu rekao da se slaže sa danskom premijerkom Metom Frederiksen koja je ranije izjavila da bi preuzimanje Grenlanda od strane SAD-a značilo kraj NATO-a. „To bi izazvalo mnoge negativne posledice, ne samo na političkom planu, već i među ljudima“, rekao je on, dodajući da je situacija veoma ozbiljna.
Prema njegovim rečima, član 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji jasno obavezuje sve države članice da pruže pomoć Danskoj u slučaju vojne agresije. Ova klauzula, koja se često naziva „klauzulom o uzajamnoj odbrani“, postavlja temelje za kolektivnu sigurnost unutar EU i ukazuje na to koliko je važno da članice budu solidarne u teškim vremenima.
Grenland, koji je deo Kraljevine Danske, ima stratešku važnost zbog svoje lokacije i prirodnih resursa. U poslednjih nekoliko godina, interesovanje Sjedinjenih Američkih Država za Grenland je poraslo, što se može povezati sa geopolitičkim napetostima u ovom delu sveta, posebno zbog rasta uticaja Kine u Arktiku.
Kubilijus je takođe naglasio da bi agresivni potezi SAD-a prema Grenlandu mogli izazvati lančanu reakciju među članicama NATO-a i EU. „Ovo nije samo pitanje jednog teritorija, već i pitanje stabilnosti i bezbednosti u celom regionu“, rekao je on. Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih država testiraju zbog različitih politika i pristupa u međunarodnim pitanjima.
U međuvremenu, Danska je izrazila zabrinutost zbog mogućih američkih namera prema Grenlandu. Premijerka Frederiksen je naglasila potrebu za očuvanjem suvereniteta Grenlanda i Danske. Ona je izjavila da je Danska spremna da se suprotstavi bilo kakvim vojnim pretenzijama i da će tražiti podršku svojih evropskih partnera.
Ova situacija ukazuje na sve veće geopolitičke tenzije u Arktiku, gde se različite zemlje bore za kontrolu nad bogatstvima i strateškim rutama. U poslednje vreme, sve više država, uključujući Kinu i Rusiju, pokazuje interesovanje za ovaj region, što dodatno komplikuje situaciju.
Kubilijus je takođe spomenuo da bi, ukoliko bi došlo do vojne agresije, bilo potrebno hitno delovati kako bi se zaštitila Danska i njeni interesi. „Ne možemo dozvoliti da se ovakvi događaji dešavaju na našem pragu. Evropska unija mora biti ujedinjena i spremna da reaguje“, rekao je on.
U svetlu ovih dešavanja, evropski lideri će se verovatno sastati kako bi razgovarali o strategijama za očuvanje sigurnosti u regionu. Očekuje se da će se na dnevnom redu naći i pitanja vezana za saradnju sa NATO-om i način na koji EU može pružiti podršku svojim članicama u suočavanju sa spoljnim pretnjama.
S obzirom na sve veće napetosti u Arktiku i potencijalne pretnje po bezbednost Danske i drugih evropskih zemalja, jasno je da su izazovi pred evropskim liderima sve ozbiljniji. Ovako dramatične izjave poput Kubilijusove ukazuju na to koliko je važno da EU i NATO ostanu jedinstveni i spremni na zajedničko delovanje u cilju očuvanja mira i stabilnosti u regionu.
