Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, postavio je premijeru Milojku Spajiću ključno pitanje o isplati 17 miliona evra Hrvatskoj zbog logora u Morinju. Ova situacija izazvala je oštre reakcije, jer Knežević smatra da je ovakav odnos prema žrtvama iz hrvatskog logora Lora neprimeren i da predstavlja zaboravljanje njihovih sudbina. On je istakao da pod sadašnjim vođstvom Crna Gora postaje deo „crvene Hrvatske“ i da se ponovo ugrožavaju sećanja na žrtve.
Knežević je optužio vladajuću strukturu, uključujući i Spajića, da se ponašaju kao „NATO magarci“ u Crnoj Gori, dok su „trojanski konji“ Rusije samo izgovor za skretanje pažnje. On je podsetio na reči mitropolita Amfilohija, koji je govorio o važnosti vernosti Rusiji, i izrazio zabrinutost zbog trenutne politike koja, prema njegovim rečima, potiskuje sećanja na sve one koji su patili u logoru Lora.
Knežević je naglasio da dok se razmatra isplata odštete, ne sme se zaboraviti na žrtve iz Lore, čije se uspomene ubijaju. On je optužio vladu da je spremna da prihvati ultimatume iz Hrvatske kako bi zadržala vlast. U ovom kontekstu, postavio je pitanje ko su članovi Vlade koji su glasali za isplatu odštete „nepostojećim logorašima“ iz „nepostojećeg logora Morinj“.
Premijer Spajić je na to odgovorio da odluka o isplati ne postoji i da se nada da će Knežević, kao slobodan građanin, imati priliku da se uveri u stanje u Kladovu, gde se razvijaju postrojenja za preradu vode. On je naglasio da nema problema sa Rusima, ali da se protivi režimima koji loše tretiraju svoje građane. Spajić je takođe kritikovao prethodni režim, nazivajući ga diktatorskim.
Knežević je, međutim, kritikovao Spajićevu reakciju, ukazujući na to da je izgleda više vremena proveo razgovarajući o postrojenju za preradu otpadnih voda nego o važnim pitanjima koja se tiču Crne Gore. On je tražio da se proveri koliko puta se Spajić sastao sa Aleksandrom Vučićem i Sinišom Malim, ukazujući na to da je Spajić više vezan za interese stranih zemalja nego za svoje građane.
U nastavku rasprave, Knežević je govorio o stanju u Crnoj Gori, nazivajući je „zombijem“ koji je sve predato sumnjivim investitorima. On je ponovo ukazao na važnost sećanja na žrtve iz Lore, govoreći o brutalnim ubistvima i ističući da je isplata odštete „veleizdaja“.
Takođe je kritikovao ponašanje drugih poslanika, poručujući im da ne mogu deliti lekcije građanima Kladova. Knežević je ponosan što se rukovao sa Vladimirom Putinom, ističući da je to bio trenutak ponosa za njega i građane Crne Gore.
U ovoj raspravi, spomenuta su imena onih koji su stradali u logoru Lora, čime je Knežević želeo da skrene pažnju na to da se ne sme zaboraviti njihova patnja, dok se istovremeno pregovara o isplati odštete. On je izrazio sumnju u motive vlade i pozvao na odgovornost za odluke koje se donose.
U ovoj političkoj debati, jasno je da se stavovi između Kneževića i Spajića radikalno razlikuju, posebno kada je reč o nacionalnim pitanjima, sećanju na žrtve i odnosima sa drugim državama. Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva i političkog prostora, gde se sećanje na prošlost i pravda za žrtve često prepliću sa trenutnim političkim interesima i strategijama.
