U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker otkriva transkripte privatnih razgovora jednog od najpoznatijih naučnika u istoriji, Alberta Ajnštajna, vođenih u poslednjih godinu i po dana njegovog života. Ovi razgovori, koje je Ajnštajn imao sa svojom devojkom Johanom Fantovom, pružaju uvid u njegove političke stavove, lične poglede na svet, kao i duboko interesovanje za umetnost i muziku.
Fantova je u svojim dnevnicima zabeležila razgovore sa Ajnštajnom, a ti zapisi su postali dostupni tek 2004. godine. U svojoj analizi, Beker se oslanja na ove dnevnike kako bi prikazao Ajnštajnovu ličnost i mišljenja. Ajnštajn je, do svoje smrti 1955. godine, bio izuzetno uticajan i prepoznatljiv u svetu nauke, a u razgovorima je sebe opisao kao „magnet za sve lude ljude“. On je govorio o svom interesovanju za razumevanje njihovog razmišljanja, što je smatrao svojim hobijem, ističući da mu je žao tih ljudi i da želi da im pomogne.
Prema Bekeru, Fantova je pažljivo zabeležila Ajnštajnovu svakodnevicu, uključujući njegove misli, ono što je čitao i slušao. Transkripti su otkriveni u Prinstonu, gde je Ajnštajn proveo mnogo godina istražujući u Institutu za napredne studije. Beker je izrazio oduševljenje što je mogao zaviriti u srce i um jednog od najpoznatijih umova 20. veka, naglašavajući da je Ajnštajn, iako stariji, bio otvoren za nova saznanja i tolerantan prema različitim mišljenjima.
Ajnštajn je bio odlučan kritičar kapitalizma i trke u naoružanju, posebno tokom Hladnog rata. U jednom od razgovora, potvrdio je da se smatra „starim revolucionarom“, govoreći o opasnostima koje donosi gomilanje oružja sa obe strane. Kritikujući neograničeni kapitalizam, Ajnštajn je govorio o ekstremnom bogatstvu i nejednakosti u društvu, kao i o svojim stavovima prema Robertu Openhajmeru, ocu atomske bombe, koji je bio pod sumnjom da je komunista.
Zbog svog jevrejskog porekla, Ajnštajn je postao „državni neprijatelj broj jedan“ pod nacističkim režimom i nije se nikada vratio u Nemačku nakon Hitlerovog uspona na vlast. Njegovo iskustvo tokom Holokausta oblikovalo je njegov stav prema Izraelu, gde je video potrebu za sigurnim utočištem za Jevreje. Međutim, Ajnštajn je kasnije bio kritičan prema mladom izraelskom režimu, zagovarajući jednaka prava za jevrejske Izraelce i arapske Palestince.
Beker ističe da Ajnštajnovi stavovi o jednakosti zvuče izuzetno savremeno i da bi bilo poželjno da neko sa njegovim moralnim i intelektualnim autoritetom danas podigne svoj glas u aktuelnim pitanjima. Njegova otvorenost prema različitim pogledima i snažna kritika društvenih nepravdi čine ga relevantnim likom i u današnjem društvu.
U zaključku, „Ajnštajnovi protokoli“ nude ne samo istorijski uvid u misli jednog od najvažnijih naučnika, već i podstiču diskusiju o aktuelnim pitanjima poput nejednakosti, političkih previranja i ljudskih prava. Ajnštajn, kao figura koja je svojim delovanjem oblikovala mnoge aspekte savremenog društva, ostaje inspiracija za sve koji se bore za pravdu i jednakost. Njegova sposobnost da razume i saoseća sa ljudima različitih pozadina i uverenja ostavlja snažan utisak na čitaoce koji se susreću sa njegovim mislima kroz ove transkripte.
