Zamislite svet u kojem možete slati poruke porodici i prijateljima koristeći samo svoje misli. Ova ideja, koja je nekada pripadala domenu naučne fantastike, postaje sve realnija zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (AI) i tehnologije koja povezuje ljudski mozak sa računarima. Naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju razvijaju uređaj u obliku kape koji prati moždane talase i pretvara misli u pisani jezik, čime se otvaraju vrata novim mogućnostima u komunikaciji.
Tradicionalne tehnologije za dekodiranje misli često su zahtevale hirurške intervencije, kao što su moždani implanti. Međutim, nova kapa, koju nose ispitanici, koristi veštačku inteligenciju za analizu moždane aktivnosti bez potrebe za invazivnim procedurama. Uređaj prikuplja čiste moždane signale i koristi ih za generisanje tekstualnih poruka, što predstavlja značajan korak napred u razvoju interfejsa mozak-računar.
Tim sa Tehnološkog univerziteta koristi dve različite vrste veštačke inteligencije kako bi dekodirao moždane signale. Prvo, duboki neuronski model prevodi signale u reči, a zatim veliki jezički model proverava i ispravlja eventualne greške u dekodiranju. Rezultati su prilično tačni, sa stopom uspešnosti od oko 75%, a istraživači se trude da postignu tačnost od 90%. Ova tehnologija može imati dalekosežne posledice za osobe koje su izgubile sposobnost komunikacije, posebno pacijente koji su pretrpeli moždani udar.
U prethodnim istraživanjima, sistemi za dekodiranje jezika zahtevali su hirurške implante ili korišćenje funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). Međutim, studija iz 2023. godine prikazuje pacijenta koji je preživeo moždani udar i ponovo uspeo da komunicira zahvaljujući interfejsu mozak-računar i AI generatoru glasa. Ovaj napredak u tehnologiji može značajno poboljšati kvalitet života osoba koje se oporavljaju nakon moždanog udara.
Stručnjaci veruju da bi ova tehnologija mogla da bude od velike pomoći pacijentima koji se bore sa posledicama moždanog udara. Mohit Šivdasani, istraživač na Univerzitetu Novi Južni Vels, ističe važnost razumevanja medicinskog stanja pacijenata i identifikacije oštećenih funkcija. „Koje su potrebe pacijenta?“ pita se Šivdasani, naglašavajući da se tehnologija može koristiti za vraćanje izgubljenih funkcija i otvaranje novih mogućnosti za komunikaciju.
Ova inovacija ne samo da ima potencijal da poboljša kvalitet života pojedinaca, već može i da transformiše način na koji ljudi komuniciraju. U budućnosti, možemo zamisliti svet u kojem ljudi mogu deliti misli i osećaje direktno, bez potrebe za tradicionalnim sredstvima komunikacije kao što su govor ili pisanje.
Razvoj ovih tehnologija takođe postavlja važna etička pitanja o privatnosti i kontroli. Kako će se osigurati da informacije koje se prenose iz mozga u računar ostanu privatne? Ko će imati pristup tim podacima? Ova pitanja će biti ključna dok se tehnologija nastavlja razvijati i postaje sve prisutnija u svakodnevnom životu.
U svetlu ovih dostignuća, važno je nastaviti istraživanje i razvoj ovakvih interfejsa, kako bi se omogućila veća dostupnost i upotreba za sve pacijente kojima je potrebna pomoć. Uz pravilno upravljanje i etički pristup, tehnologije koje omogućavaju komunikaciju putem misli mogu postati stvarnost koja će promeniti živote mnogih ljudi.
U zaključku, razvoj tehnologije koja omogućava komunikaciju putem misli predstavlja značajan korak napred u medicini i veštačkoj inteligenciji. Iako je put do savršene tačnosti još uvek dug, napredak koji je postignut već sada otvara nove mogućnosti za one koji su izgubili sposobnost govora ili pisanja. Uz kontinuirano istraživanje i etički pristup, možemo očekivati da će ova tehnologija postati neizostavni deo budućnosti.
