Tržišta širom sveta, podstaknuta ubrzanim razvojem veštačke inteligencije (AI), suočavaju se sa potencijalnom pretnjom od naglog porasta inflacije na početku 2026. godine, kako izveštava Rojters. Analitičari ističu da značajna ulaganja tehnoloških kompanija u AI, zajedno sa aktivnostima vlada u obliku ekonomskih stimulansa, mogu izazvati pritisak na cene, što bi moglo dovesti do inflacionog pritiska.
U ovom kontekstu, centralne banke bi mogle biti primorane da obustave smanjenje kamatnih stopa. Ovaj potez bi, pak, mogao negativno uticati na profitabilnost tehnoloških firmi i vrednost njihovih akcija. Globalna tržišta akcija, koja su u prvim mesecima 2026. godine bila u usponu zbog entuzijazma oko veštačke inteligencije, možda zanemaruju ovu rastuću pretnju inflacije, koja je delimično uzrokovana porastom tehnoloških investicija.
U Sjedinjenim Američkim Državama, berzanski indeksi su zabeležili značajne dobitke, pri čemu je sedam tehnoloških sektora doprinelo polovini svih tržišnih zarada u 2025. godini. Ova euforija oko AI i monetarne politike dovela je do rekordnih visina na tržištima širom sveta. Očekivanja o daljem smanjenju kamatnih stopa dodatno su podstakla emisiju obveznica, što je, s druge strane, omogućilo investitorima u američke trezorske obveznice najbolji godišnji učinak u poslednjih pet godina.
Inflacija u Americi se povlačila, ali je i dalje ostala iznad ciljne vrednosti od dva procenta koju postavlja Federalna rezerva. Iako se čini da je inflacija u opadanju, analitičari upozoravaju na potencijalne rizike koje donosi bum u investicijama u veštačku inteligenciju. Ove investicije, koje izazivaju brzi rast u tehnološkom sektoru, mogu stvoriti dodatni pritisak na cene i dovesti do naglog porasta inflacije.
Gledajući unapred ka 2026. godini, očekuje se da će vladini stimulansi u SAD, Evropi i Japanu, kao i nastavak rasta veštačke inteligencije, ponovo pokrenuti globalni ekonomski rast. Međutim, ova očekivanja dolaze s rizikom od inflacije koja može biti rezultat povećane potražnje i rasta troškova u ekonomiji. U tom smislu, centralne banke će morati pažljivo pratiti ekonomske pokazatelje i prilagoditi svoje politike kako bi sprečile prekomernu inflaciju.
Značaj veštačke inteligencije u modernom svetu ne može se prenaglasiti. Njena uloga u transformaciji industrija, unapređivanju produktivnosti i poboljšanju životnog standarda je neosporna. Međutim, kako se očekuje da će ulaganja u AI nastaviti da rastu, tako se i rizici povezani s inflacijom moraju uzeti u obzir. U tom svetlu, analitičari i investitori treba da budu oprezni i svesni mogućih ekonomskih posledica.
Na kraju, dok se tržišta suočavaju s izazovima i prilikama koje donosi era veštačke inteligencije, važno je održavati ravnotežu između rasta i stabilnosti. Inflacija može predstavljati značajan izazov za ekonomsku politiku, ali uz pravilan pristup, moguće je naći rešenja koja će podržati održiv razvoj. U tom smislu, saradnja između tehnoloških kompanija, vlada i finansijskih institucija biće ključna za uspešno upravljanje ovim kompleksnim pitanjima u budućnosti.
