Danas je počeo rad skupštinskog Anketnog odbora koji se bavi prikupljanjem informacija o kontroverznim okolnostima vezanim za projekat izgradnje i dodelu koncesije za vetroelektranu „Možura“. Predsednik Odbora, Dritan Abazović, predstavio je složenu šemu koja uključuje mrežu firmi, institucija i pojedinaca kako bi se istražile sumnjive aktivnosti u vezi sa ovim projektom.
Abazović je naglasio da su sumnjive aktivnosti i način delovanja aktera u ovom slučaju značajno naškodile građanima i imidžu Crne Gore. U fokusu su se našle razlike u novčanim iznosima vezanim za transakcije koje su se odvijale, konkretno razlika između 2,9 miliona evra i 11,3 miliona evra. Poslanik Duško Stijepović postavio je pitanje o tome ko se „ugradio“ u ovu razliku, što je dodatno naglasilo potrebu za transparentnošću u ovakvim poslovima.
Projekat „Možura“ je pokrenut 2007. godine preko španske firme „Fersa“, a tokom godina pojavili su se brojni sumnjivi aspekti. Abazović je ukazao na fiktivnu firmu „Cifideks“, koja je ušla u projekat, a kojoj je prethodno kompanija „17 Blek“ pozajmila novac. Ova firma se povezuje sa Jirgenom Fenekom, koji je kasnije optužen za ubistvo novinarke Dafne Karuana Galicije, koja je istraživala ovaj projekat. Abazović je istakao da posedi o registraciji „Cifideksa“ na Sejšelima, kao i o transakciji koja se dogodila kada je firma kupila posao za 2,9 miliona, a zatim ga prodala „Enemalti“ za 11,3 miliona evra.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje zašto su prethodne vlade žmurile na postojanje of-šor firmi koje su se bavile preprodajom, a koje nisu imale legitiman poslovni model. Abazović je naveo da su predstavnici ovih firmi često bili građani Crne Gore, uključujući članove porodica bivših ministara, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na potencijalne sukobe interesa.
Poslanik DPS-a, Nikola Rakočević, postavio je pitanje zašto tri vlade, od 2020. godine, nisu tražile raskid ugovora i ispostavile odštetne zahteve vezane za ovaj projekat. On je istakao da je projekat „Možura“ postao simbol korupcije i zloupotrebe vlasti koja je uspostavljena pre šest godina. Rakočević je naglasio da bi trebalo istražiti kako je „Fersa“ stigla u Crnu Goru i zašto su vlade zatvarale oči pred nejasnim poslovima.
Abazović je zaključio da je Crna Gora mnogo izgubila zbog ovog projekta. Naglasio je da je trebalo ranije raskinuti ugovor, što bi omogućilo državnoj elektroprivredi da samostalno razvija projekat. Umesto toga, država je bila primorana da daje subvencije, što je dodatno opteretilo budžet i stvorilo sumnju u namere aktera.
Ova situacija je otvorila brojne diskusije o potrebi za većom transparentnošću u poslovanju i jačanju institucionalnih kapaciteta za borbu protiv korupcije. Vetroelektrana „Možura“ nije samo ekonomski projekat, već i simbol borbe protiv korupcije koja mora biti prioritet za sve vlasti u Crnoj Gori.
Istraživanje Anketnog odbora moglo bi doneti važne informacije i pokazati da li su pojedinci ili grupe imali koristi od ovih sumnjivih transakcija. Potrebno je raditi na jačanju povjerenja građana u institucije, kao i na osnaživanju pravnog okvira koji bi omogućio efikasniju borbu protiv korupcije i zaštitu javnog interesa.
