Ova 2025. godina je na putu da postane jedna od tri najtoplije godine u istoriji merenja, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus. Globalni temperaturni prosek u poslednje tri godine (2023-2025) ukazuje na ubrzanu destabilizaciju klime i hitnu potrebu za smanjenjem emisija. U oktobru ove godine, zabeležen je treći najtopliji oktobar otkako se vodi evidencija, što dodatno naglašava trend globalnog zagrevanja.
Prema projekcijama, 2025. bi mogla završiti kao druga ili treća najtoplija godina u poslednjih 85 godina. Samanta Berges iz Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena pri Kopernikusu naglašava da, iako 2025. možda neće biti najtoplija godina, gotovo je sigurno da će se naći među prva tri. Prosek temperatura između 2023. i 2025. godine mogao bi prvi put da premaši granicu od 1,5 °C u odnosu na preindustrijski period.
Preliminarne procene ukazuju da se 2025. godina neće značajno udaljiti od okvira Pariskog sporazuma, čija donja granica teži da zadrži globalno zagrevanje na 1,5 °C. Ipak, postoji zabrinutost da bi trogodišnji prosek mogao nadmašiti ovu granicu. U izveštaju Ujedinjenih nacija se predviđa da bi prekoračenje od 1,5 °C moglo nastupiti već u narednim decenijama, što dodatno podstiče hitnost delovanja.
Berges ističe da se nalazimo u deceniji u kojoj će verovatno biti premašena cifra od 1,5 °C, što naglašava ubrzavanje klimatskih promena. U januaru 2025. godine zabeležen je najtopliji januar u istoriji merenja, sa temperaturama koje su bile za 1,75 °C više od preindustrijske norme. Meseci od februara do oktobra takođe su bili natprosečno topli, a većina njih bi se našla na listi najtoplijih meseci.
Godina 2025. gotovo sigurno će završiti kao druga ili treća najtoplija godina, možda izjednačena sa 2023. koja je trenutno druga najtoplija, ali i dalje iza 2024. godine koja je najtoplija do sada. Prošle godine, 2024, zabeleženo je povećanje temperature od 1,6 °C u odnosu na preindustrijsko doba, čime je postala prva godina koja je premašila granicu od 1,5 °C.
Iako 2023. godine svet nije prešao tu granicu, ona je imala temperature koje su bile za 1,48 °C više od preindustrijskog nivoa. U međuvremenu, očekuje se da će 2025. biti značajno toplija od svih godina od 1940. godine, a ako se projekcije ostvare, poslednje tri godine će biti tri najtoplije godine ikada izmerene.
Ovaj porast globalnih temperatura dovodi do intenzivnijih toplotnih talasa, jačih oluja, produženih suša i naglih poplava, što sve zajedno utiče na degradaciju ekosistema širom sveta. Suočavanje sa ovim izazovima zahteva hitnu globalnu akciju, uključujući smanjenje emisija gasova staklene bašte i prelazak na obnovljive izvore energije.
Trenutno se održava trideseti Klimatski samit u Belemu, na kojem će zemlje ponovo pokazati svoju volju za efikasnom borbom protiv klimatskih promena. U svetlu ovih podataka, jasno je da je potrebna hitna akcija kako bi se sprečili najozbiljniji efekti klimatskih promena i obezbedila održiva budućnost za planetu. Smanjenje emisija i prelazak na obnovljive izvore energije postaju prioriteti koji zahtevaju zajednički napor svih zemalja.
